Vesti

Od poezije sve kreće i sve se njom završava.
Svako ko je počinjao da piše to zna.
A i svako ko je prešavši dug i plodan spisateljski put na kraju opet došao do nje.

„Ova knjiga je napisana na mestu koje bi trebalo da bude pod vodom.“

Tokom pandemije, Begbede nalazi utočište na rtu Fere kod svog prijatelja Benoa Barterota, čudnog fanatika koji istovaruje hiljade tona šuta u more, odlučan da sačuva rt od neizbežnog porasta nivoa vode.

Roman Najskrovitiji spomen ljudi Mohameda Mbugara Sara s pravom je ovenčan Gonkurovom nagradom za 2021. U pitanju je zadivljujuća knjiga,

Nakon autobiografije Mire Furlan Voli me više od svega na svijetu, zadovoljstvo nam je da vam predstavimo Totalnu rasprodaju, izabrane kolumne koje je proslavljena glumica pisala početkom milenijuma za Feral tribjun.

Od zime se opraštamo romanom Posle zime, intenzivnim, duhovitim i pronicljivim portretom urbane usamljenosti. Gvadalupe Netel je višestruko nagrađivana meksička

Italijanska spisateljica Klaudija Durastanti rođena je u porodici gde su oba roditelja gluva. Strankinja, njen četvrti roman, mešavina je memoara i fikcije, intiman, duhovit i dirljiv prikaz nekonvencionalne porodice koji baca svetlo na sve današnje migracije, osećaj (ne)pripadanja i tišinu u različitim oblicima.

U bolničkoj sobi u Njujorku, dve žene – majka i ćerka – razgovaraju pet dana i pet noći. Lusi se oporavlja od naizgled jednostavne operacije kad joj majka, s kojom godinama nije razgovarala, nenadano dolazi u posetu. Laki tračevi o ljudima iz Lusinog detinjstva u Ilinoisu ponovo ih povezuju, ali majčino prisustvo budi sećanja na odrastanje u siromaštvu, nedostatak nežnosti i komunikacije i društvenu isključenost.

Putopis jednog mačka Hiro Arikave, dirljiva priča o čoveku i njegovom mačku (ili mačku i njegovom čoveku, zavisi od toga kako na to gledate), osvojila je srca čitalaca širom sveta, verujemo da će i vaša.

Pokloni ispod jelke, poljubac u ponoć, ludi provod ili lagano uživanje kod kuće, novogodišnje odluke, Četiri skakaonice i bečki koncert,

Godinu koju su obeležile dirljive, važne, uzbudljive, provokativne i pre svega odlične knjige, završavamo Novim krajem, delom Đurđice Čilić za koje verujemo da ćete ga voleti jednako kao i mi što smo uživali pripremajući ga, a uživali smo zaista mnogo.

Na prvi pogled, Tirza je roman o običnom sredovečnom muškarcu Hofmesteru, koji je imao tu nesreću da ga ostavi žena i da izgubi posao, koji je kivan na svet što ide dovraga, ali ima svoju voljenu ćerku Tirzu i smisao njegovog života je da joj ugađa. Na prvi pogled, on je uglađen, pristojan i tih, čovek iz prošlog doba pomalo nesnađen u sadašnjem svetu. Ali onda nam ga pisac polako razotkriva.

S velikim zadovoljstvom vam predstavljamo pobednički rukopis našeg prvog godišnjeg konkursa za najbolji neobjavljeni roman – Niko nije zaboravljen i ničega se ne sećamo autorke Mirjane Drljević.

Dve privatne detektivke, tunjava i cinična Lusi i energična i bezobzirna Hijena, tragaju za Valentin, nestalom problematičnom tinejdžerkom iz imućne porodice koja beži iz škole, opija se i ima seksualne odnose s nepoznatima. Tokom potrage koja ih vodi od Pariza do Barselone, njih dve otkrivaju mučne detalje iz devojčinog života i shvataju da ništa nije onakvo kakvim se na prvi pogled čini.

Opšte je mesto da se ljudi i odnosi menjaju. Opšte je mesto i da strast od koje izgaramo na početku svake veze s vremenom polako jenjava. Opšte je mesto, takođe, da ljudi prolaze kroz krizu srednjih godina, koja podrazumeva preispitivanje života i kompromisa koji su učinjeni. To što je reč o opštim mestima, međutim, nimalo ne umanjuje potrese koje izazivaju.

Prošlost je na našem podneblju vazda bila burna, bremenita događajima i tragedijama, obojena običajnostima i specifičnim mentalitetom. Jergović ne bi bio Jergović kada tu i takvu istoriju ne bi ispričao na jergovićevski način.

Nakon briljantnog romana Suđaje i furije, Loren Grof se vraća moćnim delom koje slavi žensku snagu, inventivnost i smelost.

Sećanju na sećanje je debitantski roman Marije Stepanove, jedne od najuticajnijih savremenih ruskih pesnikinja. U njemu autorka kombinuje eseje, fikciju, dnevničke zapise i istorijske dokumente, stvarajući nesvakidašnju knjigu o jevrejskoj porodici u Sovjetskom Savezu.

Šta je privatnost u digitalnom dobu? Gde je granica virtuelnog egzibicionizma? Imaju li roditelji prava da izlažu intimne trenutke svoje dece? – ovo su tek neka od pitanja koja otvara roman Deca su zakon Delfin de Vigan.