Uskoro

Samoubistvo nevinosti

Džefri Judžinidis

21. april

Kultni, prvi roman dobitnika Pulicerove nagrade za književnost Džefrija Judžinidisa je impresivna, duhovita i nežna priča o pet zanosnih sestara Lisbon, koje jedna za drugom sebi oduzimaju život u toku samo jedne godine. Spajajući najobičnije s najjezivijim i duhovito s tragičnim, u ovoj priči o ljubavi i strahu, seksu i samoubistvu, uspomenama i mašti, Judžinidis slika živopisan i ubedljiv portret mladosti i izgubljene nevinosti.

Vodeći nas kroz ulice američkog predgrađa iz sedamdesetih godina prošlog veka, upoznaje nas s ljudima čije je živote zauvek promenila opsesija sudbinom pet sestara: pametne Tereze, ćudljive Meri, produhovljene Boni, neukrotive Laks i blede, pobožne Sesilije. Njihovi zagonetni likovi i nakon dvadeset godina netaknuti žive u sećanju momaka koji su ih obožavali, a sada se prisećaju svojih tinejdžerskih dana, svog starog kraja i pospane ulice preko koje su posmatrali kako se devojkama porodica raspada, a njihovi krhki životi nestaju.

………………………

„… gorak je i raskošan, prošaran crnim humorom kao kad setni morski talas na obalu izbacuje komadiće uglja. Judžinidis precizno barata ritmom proze da bi vas šokirao, zabavio ili poneo muzikom, tako da ne želite da ispustite knjigu iz ruku.“
– Sunday Times

„Neobična lirika romana prošarana je prikrivenim crnim humorom… Sva smešno-tužna isparenja odrastanja našla su se u ovoj knjizi koncentrovana i pročišćena.“
– Esquire

„Zavodljivo… Judžinidisov glas je toliko svež i uverljiv, a njegova zapažanja tako zapanjujuća i precizna da će većina biti opčinjena… Obećavajući prvenac maštovitog i talentovanog pisca.“
– Publishers Weekly

Zamalo me je oteo mrak

Ognjenka Lakićević

11. maj

U svetu koji je ispao iz zgloba toliko da svaki naredni korak deluje kao bolna, nemoguća misija, zbirka pesama Ognjenke Lakićević je lekovita obloga i sedativ koji, paradoksalno, razbuđuje. Njeni nas stihovi teraju da, uprkos bolu ili baš zbog njega, vičemo, vrištimo i žrtvujemo poslednje atome snage u borbi protiv nepravde i nasilja koji stežu obruč oko nas.

Ova poezija je angažovana na najbolji mogući način i sada je potrebnija nego ikad, jer mrak koji preti da nas otme nema većeg neprijatelja od ljubavi, lepote, empatije, solidarnosti i nade.

Udahnite, upijte i pustite da vam ovi stihovi uđu pod kožu. Biti ljudsko biće nikada nije bilo teže. Ni časnije.

………………………

„Bespoštedno iskrena prema sebi i beskonačno nežna prema svakom ko još uvek ume da sluša pesmu, poezija Ognjenke Lakićević nepokolebljivo je idealistička u svom herojskom poniranju u tminu i teskobu velikih tajni ljudskog postojanja. Njene su noći svetlije od naših dana: iz sinkopiranog ritma njenih reči izvire neodoljiva muzika dubokih osećanja i bespogovorne istine, čija katarzičnost ume da bude i bolna, ali je postojano plemenita i lekovita.“
– Zoran Paunović