Vesti

Ovog oktobra činimo iskorak objavljivanjem posebne knjige koja osim književne ima i veliku sentimentalnu vrednost.
U godini u kojoj obeležavamo četiri decenije otkako nas je napustio jedan od najvoljenijih pisaca našeg jezika donosimo vam izbor njegovih kratkih priča koje su prvobitno objavljivane u časopisima i dnevnim novinama. Za one koji Duška Radovića prvenstveno znaju kao pisca za decu i autora neprevaziđenih aforizama

Knjiga „ja se zovem lidija deduš“ je neobičan hibrid poezije i proze u kom Lidija Deduš kroz lik svoje protagonistkinje lidije deduš govori o situacijama koje su sastavni deo ženske svakodnevice, kao i o problemima o kojima se retko otvoreno govori.

Protagonista romana „Čarobnjak iz Kremlja“ je Vadim Baranov, koji je od avangardnog pozorišnog režisera i producenta rijaliti TV programa postao čovek koji kreira politiku i sudbinu Rusije kao glavni spin doktor Putinovog režima. Svoju priču ispričaće naratoru knjige jedne noći u svojoj rezidenciji, nekoliko godina nakon povlačenja iz politike

Distopijska Irska Pola Linča u rukama je totalitarne vlasti – nadgledanje, hapšenja, policijski čas, ukidanje građanskih sloboda i nestanci pobunjenih građana postaju svakodnevica. Dok država polako ali neminovno klizi ka građanskom ratu, Ajliš pokušava da sazna šta se dogodilo s njenim mužem

Robert Zetaler je majstor pripovedanja o životu običnih, neupadljivih ljudi, autor koji zavodi istančanim i nenametljivim jezikom i nežnošću koju gaji prema svojim likovima. U svom novom romanu vodi nas u kafe u siromašnoj četvrti Beča, mesto koje okuplja radnike, trgovce, komšije

Početak jula obeležavamo kultnom knjigom osamdesetih, provokativnim romanom Beti Blu Filipa Džijana. Inspirisan američkom književnošću i piscima poput Selindžera, Karvera i Milera, Džijan je smelim i neobuzdanim jezikom i stilom uzdrmao tadašnju francusku književnu scenu i osvojio čitaoce širom sveta.

Kristijan Bek je književni lik koga nećete voleti. Ubeđen da se život sastoji od iluzija i lažnih nada, posvećen je razotkrivanju svih samoobmana, kako svojih tako i tuđih, i to po svaku cenu. U njegovom svetu nema mesta za saosećajnost, ambicije i snažne emocije. Žena s kojom je u vezi pak smatra da je moralni imperativ pomoći drugima.

Nakon zbirki priča Sarajevski Marlboro i Trojica za Kartal, u kojima piše o opkoljenom Sarajevu, Miljenko Jergović je napisao još jednu posvetu gradu pod opsadom, ovog puta neimenovanom.