Dok se u romanu „Deca su zakon“ bavila posledicama preteranog izlaganja dece na društvenim mrežama, u svojoj poslednjoj knjizi „Ja sam Roman Monije“ Delfin de Vigan preispituje naš odnos prema tehnologiji, intimi i bliskosti.
Midlseks, drugi roman Džefrija Judžinidisa, autora Samoubistva nevinosti, sada stiže pred čitaoce u Bookinom izdanju. Knjiga koja je osvojila Pulicerovu nagradu i srca čitalaca širom sveta uzbudljivo je i dirljivo delo o odrastanju, identitetu i hrabrosti da zavolimo ono što jesmo.
„Sarajevo, plan grada“ je intimna i slojevita mapa u kojoj Jergović prepliće svoja sećanja s kolektivnim pamćenjem i kompleksnim istorijskim nasleđem Sarajeva. Piše o gradu kao o živom organizmu u kojem se dužina ulica ne meri metrima, već gustinom priča urezanih u njih. Pripovedač se obraća samom sebi, dečaku i mladiću kakav je nekada bio, i kroz razgovor sa sopstvenom prošlošću oživljava grad
„Ne mislim da književnost može promijeniti svijet preko noći, ali može promijeniti pojedinca. A to nikad nije malo“, kaže Đurđica Čilić, i to je okosnica njene nove knjige Vidimo se na papiru.
U njoj ostaje verna onome čime je osvojila čitaoce u knjigama Fafarikul i Novi kraj: neuništivoj radoznalosti, poverenju u dobrotu i sposobnosti da u svakodnevnim prizorima pronađe razloge za nežnost, smeh i nadu.
Siri Hustvet u romanu „Leto bez muškaraca“ uzima prežvakani, banalni zaplet – ženu nakon tri decenije braka muž ostavi zbog mnogo mlađe koleginice, ona se slama i odlazi kod majke u provincijski gradić – i, umesto patetične priče o slomljenom srcu, od njega gradi nesvakidašnje osvežavajući prikaz ženskog iskustva.
„Antropolozi“ su roman o onome što obično ne smatramo vrednim priče: o jutarnjoj kafi, šetnji buvljakom, pozivu na Zoomu s porodicom, druženju s prijateljima. Roman u kome se naizgled ništa ne dešava, u kom nema dramatičnih zapleta niti neočekivanih obrta,…
U svetu koji deluje sve mračnije, svirepije, sebičnije, koji od osetljivih traži da očvrsnu a od prkosnih da se smanje i uklope, nova zbirka Ognjenke Lakićević „Zamalo me je oteo mrak“ predstavlja bunt nežnih i odbranu empatije.
Roman „Samoubistvo nevinosti“, koji je poslužio kao osnova za kultni film Sofije Kopole, trideset godina nakon objavljivanja i dalje intrigira publiku hipnotišućom mešavinom melanholije, nostalgije i tragične lepote. Smešten u mirno predgrađe Detroita, roman prati pet sestara Lisbon u „godini samoubistva“, započete smrću najmlađe sestre
