„Ne mislim da književnost može promijeniti svijet preko noći, ali može promijeniti pojedinca. A to nikad nije malo“, kaže Đurđica Čilić, i to je okosnica njene nove knjige Vidimo se na papiru.
U njoj ostaje verna onome čime je osvojila čitaoce u knjigama Fafarikul i Novi kraj: neuništivoj radoznalosti, poverenju u dobrotu i sposobnosti da u svakodnevnim prizorima pronađe razloge za nežnost, smeh i nadu.
Siri Hustvet u romanu „Leto bez muškaraca“ uzima prežvakani, banalni zaplet – ženu nakon tri decenije braka muž ostavi zbog mnogo mlađe koleginice, ona se slama i odlazi kod majke u provincijski gradić – i, umesto patetične priče o slomljenom srcu, od njega gradi nesvakidašnje osvežavajući prikaz ženskog iskustva.
„Antropolozi“ su roman o onome što obično ne smatramo vrednim priče: o jutarnjoj kafi, šetnji buvljakom, pozivu na Zoomu s porodicom, druženju s prijateljima. Roman u kome se naizgled ništa ne dešava, u kom nema dramatičnih zapleta niti neočekivanih obrta,…
U svetu koji deluje sve mračnije, svirepije, sebičnije, koji od osetljivih traži da očvrsnu a od prkosnih da se smanje i uklope, nova zbirka Ognjenke Lakićević „Zamalo me je oteo mrak“ predstavlja bunt nežnih i odbranu empatije.
Roman „Samoubistvo nevinosti“, koji je poslužio kao osnova za kultni film Sofije Kopole, trideset godina nakon objavljivanja i dalje intrigira publiku hipnotišućom mešavinom melanholije, nostalgije i tragične lepote. Smešten u mirno predgrađe Detroita, roman prati pet sestara Lisbon u „godini samoubistva“, započete smrću najmlađe sestre
U svom novom romanu Elizabet Straut nas vodi u gradić u Mejnu, gde svi misle da znaju sve o drugima – dok jedno ubistvo ne uzdrma zajednicu. U središtu romana su Bob Berdžes, advokat koji zastupa optuženog, Lusi Barton, krhka ali pronicljiva spisateljica, i Oliv Kiteridž, britka žena bez dlake na jeziku.
Magdalena Blažević je spisateljica poznata po daru da o najpotresnijim iskustvima piše jezikom koji je toliko poetičan i pažljivo isklesan da čitaoce istovremeno opije lepotom i skameni užasom. U „Vučjoj kući“ Blažević upravo tako piše o deci i ženama koji odrastaju i opstaju u prostorima obeleženim patrijarhalnim nasiljem i ratnim traumama
Arnon Grunberg, autor koga domaća publika već poznaje i voli zahvaljujući romanima „Tirza“ i „Azilant“, proslavio se već svojim prvencem, romanom „Amsterdamski bluz“. Kada je objavljen 1994. godine, roman je uzdrmao holandsku književnu scenu: kako neko sa samo 23 godine može da piše s takvom zrelošću?
