„Nakon Boga, Amerika“ makedonske književnice Rumene Bužarovske zbirka je eseja o njenom putovanju jugom Amerike 2023. godine. Majstorica kratke forme, koju znamo po zbirkama priča „Moj muž“, „Nikuda ne idem“ i „Osmica“, fenomenalna je i u ovoj knjizi – njeni eseji su izrazito lični i politički, a pride su odlična putopisna proza.
Dok užurbano pripremamo „Kairos“, roman za koji je Dženi Erpenbek prošle godine dobila Međunarodnu Bukerovu nagradu, odlučili smo da ponovo objavimo njenu knjigu „Noć bez svitanja“ u novom, osveženom ruhu.
„Noć bez svitanja“ prati pet mogućih životnih puteva i pet smrti jedne žene
Po običaju, novu godinu volimo da započnemo sjajnim knjigama, a ovaj put to je roman Jedina kći meksičke autorke Gvadalupe Netel, koji je bio u najužem izboru za Međunarodnu Bukerovu nagradu 2023.
„Jedina kći“ je moćan roman o majčinstvu, prijateljstvu i kompleksnoj emotivnoj realnosti žena, koji afirmiše pravo žene na izbor.
Vukovi šume večnosti druga je knjiga Knausgorovog novog serijala koji počinje Jutarnjom zvezdom. U pitanju je knjiga čija radnja prethodi radnji prve knjige, delo koje se može čitati i kao standalone roman, u kome se autor knausgorovski (a kako drugačije?) fokusira na male, intimne trenutke i svakodnevne trivijalne radnje, dok istovremeno promišlja o prolaznosti, smrtnosti i večnosti.
Ovogodišnji izbor pobedničkog rukopisa bio je najizazovniji do sada jer je u konkurenciji bilo nekoliko izuzetnih dela, ali roman „Kako ste čuli za mene“ Sava Bojovića izdvojio se svojom kompleksnošću i zaokruženošću.
„Kako ste čuli za mene“ inspirisan je životom Bojovićevog dede, lekara i seksologa s kojim autor deli ime.
„Knjiga forme i praznine“ priča je o maloj porodici koja pokušava da se izbori s ogromnom tugom. Dečak Beni nakon očeve smrti počinje da čuje glasove predmeta, dok njegova majka počinje da gomila problematičnu količinu stvari koje samo pojačavaju galamu u Benijevoj glavi. U moru suvišnih predmeta, loših vesti, tehnološke bezdušnosti, suočeni s nerazumevanjem okoline, njih dvoje uče kako da pronađu sebe i ponovo se zbliže.
Ovog oktobra činimo iskorak objavljivanjem posebne knjige koja osim književne ima i veliku sentimentalnu vrednost.
U godini u kojoj obeležavamo četiri decenije otkako nas je napustio jedan od najvoljenijih pisaca našeg jezika donosimo vam izbor njegovih kratkih priča koje su prvobitno objavljivane u časopisima i dnevnim novinama. Za one koji Duška Radovića prvenstveno znaju kao pisca za decu i autora neprevaziđenih aforizama
Knjiga „ja se zovem lidija deduš“ je neobičan hibrid poezije i proze u kom Lidija Deduš kroz lik svoje protagonistkinje lidije deduš govori o situacijama koje su sastavni deo ženske svakodnevice, kao i o problemima o kojima se retko otvoreno govori.
