Back Cover
Odlomak

Zajednički dnevnik šestoro mladih pisaca s prostora bivše Jugoslavije u kojem opisuju godinu koja je zaustavila svet. Rezultat ovog neuobičajenog poduhvata je autentičan prikaz zbunjenosti, strahova, čežnje za drugima, usamljenosti i frustracija koje smo svi osećali te godine.

990,00 RSD 693,00 RSD

Akcija Pozdrav letu - 30% niža cena! Akcija traje od 14. do 23. juna.

Kada je krajem 2019. Lana Bastašić došla na ideju da šestoro mladih pisaca iz šest država u 2020. započne zajednički dnevnik u kom će svako od njih beležiti svoje doživljaje, ni ona ni ostalih petoro – Luiza Bouharaoua, Dijana Matković, Rumena Bužarovska, Danilo Lučić i Nikola Nikolić – nisu ni pomišljali da će pisati o godini koja će promeniti život svih stanovnika planete. Upravo ta početna, nedužna pozicija iz koje sve kreće daje ovom dnevniku poseban šarm.

2020. izuzetna je knjiga u kojoj šestorka izlaže sebe i svoju intimu čitaocima i čitateljkama. Iz različitih perspektiva oni opisuju ono kroz šta je čitav svet prošao – zbunjenost i frustracije, nepromišljenost i odlučnost, samoću i čežnju za drugima, kao i banalnost i izuzetnost svakodnevnih malih stvari.

Uprkos različitostima autora, ili možda baš zbog njih, ovaj polifonični dnevnik podvlači da smo povezani više nego ikad, da nismo sami u svojoj usamljenosti, strahovima i nadanjima, i da postoji jezički i kulturni prostor koji delimo. Čitati o 2020. godini, u kojoj su se munjevito smenjivale ushićenost čovečanstvom i razočaranost njime, znači zaviriti u svoju dušu očima drugih.

Autor , , , , ,
Dizajner
Broj strana

364

Pismo

latinica

Povez

mek

Format

14 x 20 cm

Godina

2022.

ISBN

978-86-6084-010-5

Danilo Lučić

Danilo Lučić (Beograd, 1984) autor je dve zbirke pesama: Beleške o mekom tkivu (2013), za koju je osvojio Brankovu nagradu, i Šrapneli (2017), kao i zbirke priča Sazrevanje modrica (2020). Urednik je portala za književnost i kulturu glif.rs.

Dijana Matković

Dijana Matković (Ljubljana, 1984), spisateljica, novinarka i urednica, objavila je zbirku priča V imenu očeta (2013) i esejistički roman Zakaj ne pišem (2021). Osnovala je i uređivala časopise Airbeletrina i Državljanska odgovornost, a trenutno je urednica levičarskog portala Disenz.

Lana Bastašić

Lana Bastašić (Zagreb, 1986) objavila je zbirke kratkih priča Trajni pigmenti (2010), Vatrometi (2013) i Mliječni zubi (2021), knjigu priča za decu Nastja crta sunce (2015) i zbirku poezije Naivni triptih o Bosni i umiranju (2014). Njen prvi roman, Uhvati zeca, osvojio je Evropsku nagradu za književnost 2020. godine. Roman je uvršten u najuži izbor za NIN-ovu nagradu i prevoden je na osamnaest jezika. Dobila je nekoliko nagrada za kratku priču (između ostalih, Zija Dizdarević, Ulaznica Karver: Odakle zovem), dve nagrade za poeziju (Targa UNESCO u Trstu i Dani poezije u Zaječaru), i nagradu za neobjavljenu dramu (Kamerni teatar 55 u Sarajevu). Priče su joj objavljene u Poljima, Sarajevskim sveskama, Povelji, Fantomu slobode i drugim regionalnim časopisima. Uvrštena je u nekoliko regionalnih antologija kratke priče, uključujući Pucanja Pristojan život. Učestvovala je na mnogim međunarodnim književnim festivalima i rezidencijama za pisce. Jedna je od osnivača škole književnosti „Bloom“ u Barseloni i članica PEN centra u BiH. Ponekad živi u Beogradu.

www.lanabastasic.com

Nagrada Evropske unije za književnost 2020.

Luiza Bouharaoua

Luiza Bouharaoua (Split, 1985), spisateljica, prevoditeljka i osnivačica udruženja Skribonauti, objavila je zbirku priča Jesmo li to bili mi (2019) i uredila kolaborativnu zbirku priča zatvorenica Ženske kaznionice u Požegi i savremenih spisateljica Nastavi priču (2020).

Nikola Nikolić

Nikola Nikolić (Podgorica, 1989) objavio je tri romana: Čvor (2011), Meandar (2014), Sirene za uzbunu (2019), i zbirku priča Atakama (2016). Autor je serijala razgovora s piscima iz regiona na portalu Kombinat.

Rumena Bužarovska

Rumena Bužarovska je rođena 1981. godine u Skoplju. Dosad je objavila zbirke priča: Žvrljotine (2006), Osmica (2010), Moj muž (2014) i Nikuda ne idem (2018), kao i studiju o humoru u savremenoj makedonskoj i američkoj kratkoj priči O smešnom: Teorije humora kroz prizme kratke priče (2012). Knjige su joj prevedene na engleski, nemački, mađarski, italijanski, albanski i na jezike prostora bivše Jugoslavije.

Platforma Literary Europe Live, u okviru organizacije Literature Across Frontiers, uvrstila je 2016. godine Rumenu Bužarovsku među deset najzanimljivijih mladih evropskih pisaca.

Bužarovska predaje američku književnost na Filološkom fakultetu u Skoplju , a bavi se i književnim prevođenjem s engleskog na makedonski jezik (Kerol, Kuci, Kapote, O’Konor). Koautorka je i koorganizatorka večeri pripovedanja ženskih priča PičPrič.

Novi naslovi

Azilant

1.199,00 RSD

Rat

990,00 RSD 693,00 RSD

Beli zubi

1.694,00 RSD 1.185,80 RSD

Odluka

1.199,00 RSD 839,30 RSD