Junak Ljepšeg kraja povukao se u dedinu kolibu na jednoj bosanskoj planini. U njoj pokušava da se oporavi nakon dramatičnog kraha ljubavne priče s Norvežankom koja je uvijek bila slaba na muškarce s prostora bivše Jugoslavije, i zbog toga plaćala popriličnu cenu. Dok se priseća bivšeg života, pokušavajući da razume šta se zapravo dogodilo, počinje nova priča, u planini pokrivenoj snegom, dok pokraj njegove brvnare prolaze samo vehabije koje su smeštene u obližnjem napuštenom selu. U njenom je središtu ponovo žena, a naše junake put opet vodi u Oslo.
Pričajući dve priče, jednu unazad, a drugu unapred, jednu koja se događa u Norveškoj, a drugu u Bosni, Bekim Sejranović zavlači se duboko pod kožu svog junaka. Uverljivo prikazuje njegove traume, emotivnu nesigurnost, egzistencijalni strah, drogiranje, seksualnu disfunkcionalnost, a pritom uspeva da bude i lucidan i neverovatno duhovit.