Odlomak

Ne mirim se

Antologija poezije Mišela Uelbeka. Uprkos kolosalnom uspehu koji je postigao kao romansijer, Uelbek je pesnik pre svega: najpre je pesme objavljivao, i nikada nije okrenuo leđa poeziji.

~~990,00 RSD~~ 693,00 RSD

Akcija Pozdrav zimi - 30% niža cena! Od 13. do 22. decembra.

Mišel Uelbek – pesnik? U doba kad svi gledaju da se uže specijalizuju i kad se ulažu napori ne bi li se svi talenti popisali pod određenom, isključivom etiketom, ima i onih koji smatraju maltene nepriličnim za jednog svetski poznatog romansijera, koji je požnjeo sve uspehe, da se i dalje tvrdoglavo bakće poezijom: u tome prepoznaju nedvosmislen primer nečeg nespojivog. Bavljenje poezijom bilo bi, sve u svemu, protumačeno kao nekakav hobi Mišela Uelbeka, kapric koji mu valja dopustiti sa osmehom, pomalo blagim, ali i donekle razdražljivim. Izreći takav, ishitren sud, koji upravo posle ovog izdanja definitivno gubi svaku težinu, značilo bi izgubiti iz vida da je Mišel Uelbek pre svega pesnik.

Agat Novak-Leševalije (iz predgovora „Udri gde treba“)

Autor	Mišel Uelbek
Prevodilac	Vladimir D. Janković
Naslov originala	Non réconcilié – Anthologie personelle 1991–2013
Broj strana	211
Pismo	latinica
Povez	mek
Format	14 x 20 cm
Godina	2019.
ISBN	978-86-80830-22-3

Mišel Uelbek

Slavan, osporavan, hvaljen i nagrađivan kontroverzni francuski pisac, filmadžija i pesnik Mišel Uelbek (Michel Houellebecq) rođen je 1958. godine kao Michel Thomas na Reunionu, francuskom ostrvu nadomak Madagaskara, kao sin instruktora skijanja i lekarke, koji su za svog sina, po Uelbekovim rečima, ubrzo izgubili svako interesovanje. Do šeste godine živeo je u Alžiru kod majčinih roditelja, a nakon toga u Francuskoj, kod očevih, koji su ga i odgajili. Kasnije će uzeti devojačko prezime majke svog oca, i kao Mišel Uelbek ući u istoriju francuske književnosti.

Godine 1980, Uelbek je diplomirao agronomiju, a u književni svet ulazi 1985. pesmama objavljenim u magazinu La Nouvelle Revue. Iste godine kada mu izlazi prva zbirka poezije (1991), objavljuje i biografiju pisca horora H.P. Lavkrafta, kojim je u mladosti bio opčinjen. Tri godine kasnije objavljuje svoj romaneskni prvenac pod naslovom Extension du domaine de la lutte (Proširenje područja borbe), kojim skreće pažnju publike i kritike. Slede romani Les Particules élémentaires (Elementarne čestice,1988), Plateforme (Platforma, 2001) i La Possibilité d’une île (Mogućnost ostrva, 2005), koji mu donose status jednog od najpopularnijih i najkontroverznijih francuskih pisaca današnjice. Za roman Elementarne čestice dobio je „Prix Novembre“ i proglašen je „nihilističkim klasikom“. Za roman La carte et la territoire (Karta i teritorija), 2010. godine dobio je prestižnu „Goncourt“ nagradu.

Uelbek je objavio i tri CD-a na kojima peva/recituje svoju poeziju, a po romanu Mogućnost ostrva snimio je 2008. istoimeni film. Godine 2011. objavljena je njegova imejl prepiska s Bernar-Anrijem Levijem pod naslovom Ennemis publics.

Kritika je Uelbekove romane često karakterisala kao vulgarne, pamfletske, pornografske, a zbog stavova koje je iznosio u njima i svojim intervjuima optuživali su ga da je rasista, ženomrzac i islamofob. Zbog antiislamskih stavova i optužbi za izazivanje rasne i verske mržnje dospeva 2005. na sud. Pozivajući se na proklamovanu slobodu govora, sud ga je oslobodio optužbi, ali nakon ovog procesa Uelbek napušta Francusku i odlazi najpre u Irsku, a potom u Španiju, gde i danas živi.

Početkom 2015. godine objavljuje roman Soumission (Pokoravanje) kojim potvrđuje svoju reputaciju najkontroverznijeg svetskog autora. Istog dana kada je knjiga objavljena dogodio se teroristički napad na časopis Charlie Hebdo na čijoj je naslovnoj stranici bio upravo Uelbek. Pokoravanje pred čitaoce stavlja jednu od mogućih bliskih budućnosti, onu u kojoj Francuskom vlada muslimanski predsednik, a islam postaje dominantna religija. Sve ovo od romana Pokoravanje stvara internacionalni bestseler koji se prodaje u stotinama hiljada primeraka i od Uelbeka pravi gotovo proroka i mitsku ličnost savremene književnosti.

Poslednja dva Uelbekova romana su Sérotonine (Serotonin, 2019) i Anéantir (Poništeno, 2022).

Kritike

„Surovo prefinjen kakav jeste, Uelbek je, može biti, otelovljenje oksimorona. Ili je on, takođe, gdekad i paganska molitva, i razdor, i ljubav, i mržnja, i strah, i gnev? Uelbek je, pre svega, jedna lucidnost, ta rana koja pulsira tako blizu suncu… i jedna krhka nežnost.”
An Bert

„Nemojte nikad zaboraviti, dragi čitaoci, da pesnik nije obično ljudsko biće. Mišel Uelbek je pesnik pre svega (njegov opus to potvrđuje: prvo je pesme objavljivao, i nikada nije okrenuo leđa poeziji, uprkos kolosalnom uspehu koji je postigao kao romansijer), pesnik, dakle, koji se sâm samcijat suočava s celim svetom, neshvaćen u svom staklenom dvorcu u kojem odjek njegovog Ja zamire u vrtoglavom sunovratu bezdanâ koje treba premostiti, i to tako što će preko njih hodati po žici, u bezazlenoj nadi da će jednom stići do civilizovanog sveta kojeg se, u suštini, užasava…”
Fransoa Gzavije