Fransoa ‒ univerzitetski profesor i stručnjak za legendarnog dekadentnog pisca Uismansa, usamljenik na pragu srednjeg doba kome život prolazi u sezonskim ljubavnim vezama sa studentkinjama ‒ isprva je nezainteresovan za aktuelne predsedničke izbore koji potresaju Francusku te 2022. godine.

Međutim, kada se u drugom krugu izbora, pored neizbežne Marin le Pen, neočekivano nađe harizmatični lider Muslimanskog bratstva, i kad političke igre učine da iza njega stane praktično cela francuska politička scena ‒ Fransoa shvata da će se svet u kome je dotad živeo relativno zadovoljno i sigurno brutalno promeniti.

Na biračkim mestima izbijaju neredi, izbori se odlažu, automobili gore na ulicama Pariza, a porodica devojke jevrejskog porekla s kojom se Fransoa viđao prethodnih meseci odlučuje naprasno da se iseli u Izrael… U trenutku kada se građanski rat čini neumitnim, Fransoa se sklanja u unutrašnjost zemlje da sačeka rasplet eksplozivne situacije. To putovanje postaje i unutrašnja odiseja do najmračnijih kutaka njegove duše i okrutno suočavanje s činjenicom da nikakvog dubljeg životnog smisla više nema.

Francuska za to vreme, a s njom i veći deo Evrope, ipak bez mnogo potresa ulazi u novu eru. Društvene promene menjaju i pojedince, a Fransoa i njegovo okruženje reaguju različito. Umorna, istrošena judeo-hrišćanska Evropa postaje lak plen najmlađe i najprodornije monoteističke religije. Islam unosi novu energiju i smisao u život dojučerašnjih liberala i egalitarista…

Knjiga koja će obeležiti ovu i mnoge godine pred nama. Knjiga koja umesto nas postavlja teška pitanja, i ostavlja ih otvorenim. Knjiga koju mnogi proglašavaju proročkom ‒ zbog brutalne koincidencije da je baš Mišel Uelbek bio na naslovnici magazina Charlie Hebdo uoči masakra (zbog čega je i sam autor evakuisan iz Pariza nakon tragedije) i da je objavljena istog dana kada se taj zločin dogodio.

Prvi tiraž od 220.000 primeraka francuskog izdanja romana rasprodat je u rekordnom roku.
Prvi tiraž od 270.000 primeraka nemačkog izdanja takođe je rasprodat.

Srpsko izdanje stiže samo mesec dana pošto je roman objavljen.

Autor	Mišel Uelbek
Prevodilac	Vladimir D. Janković
Naslov originala	Soumission
Broj strana	264
Pismo	latinica
Povez	mek
Format	14 x 20 cm
Godina	2015.
ISBN	978-86-88335-49-2

Mišel Uelbek

Slavan, osporavan, hvaljen i nagrađivan kontroverzni francuski pisac, filmadžija i pesnik Mišel Uelbek (Michel Houellebecq) rođen je 1958. godine kao Michel Thomas na Reunionu, francuskom ostrvu nadomak Madagaskara, kao sin instruktora skijanja i lekarke, koji su za svog sina, po Uelbekovim rečima, ubrzo izgubili svako interesovanje. Do šeste godine živeo je u Alžiru kod majčinih roditelja, a nakon toga u Francuskoj, kod očevih, koji su ga i odgajili. Kasnije će uzeti devojačko prezime majke svog oca, i kao Mišel Uelbek ući u istoriju francuske književnosti.

Godine 1980, Uelbek je diplomirao agronomiju, a u književni svet ulazi 1985. pesmama objavljenim u magazinu La Nouvelle Revue. Iste godine kada mu izlazi prva zbirka poezije (1991), objavljuje i biografiju pisca horora H.P. Lavkrafta, kojim je u mladosti bio opčinjen. Tri godine kasnije objavljuje svoj romaneskni prvenac pod naslovom Extension du domaine de la lutte (Proširenje područja borbe), kojim skreće pažnju publike i kritike. Slede romani Les Particules élémentaires (Elementarne čestice,1988), Plateforme (Platforma, 2001) i La Possibilité d’une île (Mogućnost ostrva, 2005), koji mu donose status jednog od najpopularnijih i najkontroverznijih francuskih pisaca današnjice. Za roman Elementarne čestice dobio je „Prix Novembre“ i proglašen je „nihilističkim klasikom“. Za roman La carte et la territoire (Karta i teritorija), 2010. godine dobio je prestižnu „Goncourt“ nagradu.

Uelbek je objavio i tri CD-a na kojima peva/recituje svoju poeziju, a po romanu Mogućnost ostrva snimio je 2008. istoimeni film. Godine 2011. objavljena je njegova imejl prepiska s Bernar-Anrijem Levijem pod naslovom Ennemis publics.

Kritika je Uelbekove romane često karakterisala kao vulgarne, pamfletske, pornografske, a zbog stavova koje je iznosio u njima i svojim intervjuima optuživali su ga da je rasista, ženomrzac i islamofob. Zbog antiislamskih stavova i optužbi za izazivanje rasne i verske mržnje dospeva 2005. na sud. Pozivajući se na proklamovanu slobodu govora, sud ga je oslobodio optužbi, ali nakon ovog procesa Uelbek napušta Francusku i odlazi najpre u Irsku, a potom u Španiju, gde i danas živi.

Početkom 2015. godine objavljuje roman Soumission (Pokoravanje) kojim potvrđuje svoju reputaciju najkontroverznijeg svetskog autora. Istog dana kada je knjiga objavljena dogodio se teroristički napad na časopis Charlie Hebdo na čijoj je naslovnoj stranici bio upravo Uelbek. Pokoravanje pred čitaoce stavlja jednu od mogućih bliskih budućnosti, onu u kojoj Francuskom vlada muslimanski predsednik, a islam postaje dominantna religija. Sve ovo od romana Pokoravanje stvara internacionalni bestseler koji se prodaje u stotinama hiljada primeraka i od Uelbeka pravi gotovo proroka i mitsku ličnost savremene književnosti.

Poslednja dva Uelbekova romana su Sérotonine (Serotonin, 2019) i Anéantir (Poništeno, 2022).