Back Cover
Odlomak

Sirena koja se smeši – Pet bajki o Venecijanskom getu

Uvodna priča i pet bajki iz knjige Mirjane Ognjanović, koje je ilustrovao Aleksandar Palavestra, govore o nekoj vrsti putovanja simbola, o fantastičnim zbivanjima koja su mogla (možda i jesu?) da se dese u Venecijanskom getu i izvan njega. Da li namerno ostavljamo simbole kao uspomenu, zagonetku, ili pouku budućim naraštajima? Koliko vrata treba da otvorimo da bismo nešto razumeli? Kada devojku bez oklevanja da zgrabimo? I koju priču da upamtimo?

Rasprodato - obavesti me kada bude dostupno

Da li namerno ostavljamo simbole kao uspomenu, zagonetku, ili pouku budućim naraštajima? Zašto nikada ne znamo na vreme koji je najsudbonosniji trenutak našeg života? Koliko vrata treba da otvorimo da bismo nešto razumeli? Kada devojku bez oklevanja da zgrabimo? I koju priču da upamtimo?

Jedne noći pre pola milenijuma, 29. marta 1516. godine, u Veneciji, prestonici Mletačke republike, bučno su zalupljena jedna velika vrata. I zaključana. Tako je jedan deo varoši u parohiji Svetog Đirolama, ukupno tridesetak kuća, pretvoren u životni prostor za hiljadu doseljenika, Jevreja prognanih s raznih strana sveta. Odluka Veća desetorice i dužda Leonarda Loredana obradovala je te putnike, već umorne od stalnih selidbi, i slavili su taj događaj iako je kapija ograđenog dela varoši tokom noći ostajala zamandaljena, a izlazak njegovim žiteljima strogo zabranjen. Istini za volju, taj deo inače veličanstvenog grada njima dat na korišćenje nije bio baš toliko lep. Venecijanci su ga zvali Đeto (od glagola gettare, što znači – baciti, ili getto, odnosno otisak koji nastaje tamo gde se topi metal), budući da se tu ranije nalazila topionica bakra.

Prvi doseljenici, Aškenazi, reč „đeto“ izgovarali su tvrdo – geto. I tako je nastao prvi Geto. U isti mah stvoren je i simbol čije nas značenje upućuje na nesagledivu snagu simbola uopšte, i na – što je pomalo zastrašujuće – moć njihovog preobražaja. Podseća nas da, svesno ili nesvesno, ostavljamo za sobom te simbole, kao zagonetke, uspomene, ili čak rane, budućim naraštajima.

Uvodna priča i pet bajki iz knjige Mirjane Ognjanović, koje je ilustrovao Aleksandar Palavestra, govore o nekoj vrsti putovanja ovog simbola, o fantastičnim zbivanjima koja su mogla (možda i jesu?) da se dese u Venecijanskom getu i izvan njega. Kroz te priče nižu se pitanja: koga je beogradski profesor-detektiv u noći Crvenog Meseca sreo u Veneciji, kakvu je amajliju za sobom ostavio čudesno obdareni rabin i kockar, kako je pesnikinja Sara Kopio uspela da premosti stoleća, zašto je Hugo Prat bio osuđen na lutanje, zbog koga se engleski putopisac, uveren da svojim rečima očarava druge, očaran vratio iz Venecije kući pešice? Naposletku, kako je jedan beogradski izdavač, pročitavši pismo koje je dobio iz Venecijanskog geta, shvatio da se bavi teškim ali uzvišenim poslom? Čitalac sam pronalazi odgovor, pa tako i pouku, koja je obavezni deo svake bajke.

Autor
Ilustracije

Aleksandar Palavestra

Broj strana

72

Pismo

latinica

Povez

tvrd

Format

22 x 28 cm

Godina

2016.

ISBN

978-86-88335-63-8

Mirjana Ognjanović

Rođena 1959. godine u Beogradu, Mirjana Ognjanović izučavala je u rodnom gradu svetsku književnost, a u Italiji – klasičnu gitaru. U određenom trenutku ipak se zaposlila u listu „Politika” u čijoj je kulturnoj rubrici radila kao novinar gotovo dve decenije, uglavnom pišući o muzici i književnosti. Potom je odabrala „Politikin Zabavnik” kao prikladnije mesto za pisanje. Na srpski jezik prevela je dela Elene Ferante, Paola Sorentina, Tomaza Landolfija, Paola Maurensiga, Dina Bucatija, Itala Kalvina, kao i italijanskih pesnika savremenika. Objavila je i dve zbirke pripovedaka: Začarani Velja i ostale muzičke priče (Artist, 2010) Nesanica za dvoje (Booka, 2013) i Sirena koja se smeši – Pet bajki o Venecijanskom getu (Booka, 2016). Izvestan broj priča Mirjane Ognjanović, s ilustracijama Aleksandra Palavestre, svojevremeno je objavljivan u „Politikinom Zabavniku“. Kada je prvi put videla katalog slika Slavka Krunića, učinilo joj se da su joj ti portreti vrlo poznati, te je počela da ih tumači, ne vodeći računa o tačnosti tih objašnjenja.

Mirjana Ognjanović živi u Beogradu.