Dušan Radović

Duško Radović

U novijoj srpskoj literaturi ima sijaset dičnih dečjih pesnika, boljih ili gorih, i samo jedan sa svim ključevima jezičkih, logičkih i drugih vrtoglavica, Duško Radović (1922). Pouzdani miner svih uobičajenosti: drag mu je onaj drugi svet, svet naglavačke, u kome su izvrnute sve stvari, sve tačke i sve ačke.

Njegovi junaci su: premudri razbojnik, divotni kapetan Džon Piplfoks, ljubimac britanskog admiraliteta; plavi zec, sumanuti zec, jedini na svetu; strašni lav što prezalogaljuje tramvaje i oblake; Anđa istetovirana.

Njegova publika: gotovo sva deca (sem one totalno nemaštovite) i skoro svi odrasli (zanesenjaci, kalamburisti, ekvilibristi, železničari, napoličari, odžačari i drugi).

Duško Radović uneo je jedno novo osećanje rečeničkog prostora i jedan novi sistem fantastike (vidi metod kojim postaju četiri devojčice i četiri mačke).

U privatnom životu: sanjiv, trom, nosi hozentregere i obožava boks-mečeve.

Bora Ćosić, 1962.