Jovan Tatić

Prevodim od svoje šesnaeste godine, što se od potomka prevodioca može i očekivati, a počeo sam ustvari i ranije, mada nisam toga bio svestan. Bavio sam se svim i svačim u životu (dobro… ne baš svim), ali prevođenje mi je poziv i opsesija. Ne prevodim samo jezik, već i kulture i običaje i pokušavam svemu da nađem par. Ne samo u jeziku. Pošto živim između Brazila i Srbije najnovije dostignuće u nejezičkom prevođenju je da sam shvatio da je papaja tropska dinja, a mango breskva. Ne želim da čujem mišljenje biologa o ovome.

Sa svojim bratom osnovao sam Fond Radoje Tatić, koji svake dve godine dodeljuje nagradu za najbolji prevod sa španskog ili portugalskog jezika. Tako pokušavamo da podržimo kvalitet u prevođenju sa jezika sa kojih je prevodio naš otac, a i da finansijski nagradimo i pomognemo izuzetne prevodioce, jer znamo da prevodilački život nije lak i da ne plaćaju sve izdavačke kuće na vreme kao Booka. 🙂