Vesti

Sećanju na sećanje je debitantski roman Marije Stepanove, jedne od najuticajnijih savremenih ruskih pesnikinja. U njemu autorka kombinuje eseje, fikciju, dnevničke zapise i istorijske dokumente, stvarajući nesvakidašnju knjigu o jevrejskoj porodici u Sovjetskom Savezu.

Šta je privatnost u digitalnom dobu? Gde je granica virtuelnog egzibicionizma? Imaju li roditelji prava da izlažu intimne trenutke svoje dece? – ovo su tek neka od pitanja koja otvara roman Deca su zakon Delfin de Vigan.

Krajem jula stiže klasik danske književnosti, Kopenhaška trilogija, memoarska proza Tove Ditlevsen, koja je svojim mračnim i britkim stilom inspirisala mnoge savremene skandinavske pisce, među kojima je i proslavljeni Knausgor.

Leto je za more, reke ili bazene, klimu, ventilator ili duboki hlad, i naravno – za odlične knjige. Mi vam od srca preporučujemo Našu ženu, zbirku priča sjajne Tanje Mravak.

U Južnom predgrađu Donatela di Pjetrantonio se vraća mestu i likovima iz svog bestselera Vraćena. Naratorka je sada odrasla žena, koja je, pokušavajući da izgradi ljubav, porodicu i karijeru, prekinula veze s ljudima iz svoje prošlosti i otišla iz Italije. Jedan poziv je nevoljno, ali hitno vraća u rodni kraj – potrebna je Adrijani, svojoj buntovnoj i pomalo gruboj sestri.

U vreme kada se ženama oduzima pravo da odlučuju o svom telu, kada se žene pokušavaju potčiniti i svesti na mašine za rađanje, stiže nam Mladenka kostonoga zadarskog pisca Želimira Periša, roman koji slavi žene, buntovnice, pobunu i prkos.

Nebesa američke spisateljice Sandre Njuman neobičan su spoj istorijske fikcije, fantastike o putovanju kroz vreme i ljubavne priče.

Kaspar Koling Nilsen nezaobilazno je ime savremene danske književnosti. U svojim delima poigrava se elementima naučne fantastike i društvene kritike, a Evropsko proleće je uz sve to i mračan, uzbudljiv, nepredvidljiv i često eksplicitan roman s elementima trilera.

Teško da ste skoro pročitali nešto tako potresno a toliko lepo kao što je nova knjiga Magdalene Blažević.

Sećate li se o čemu ste razmišljali početkom 2020? Da li ste planirali letovanja, koncerte, proslave rođendana? Podrazumevali druženja, grljenja, poljupce, slobodno kretanje? A onda nam se desila godina koju vole da nazivaju godinom koja je zaustavila svet.

Autorka nagrađivanog romana Uspavaj me, Lejla Slimani, impresivnom porodičnom sagom Zemlja drugih vodi nas u Maroko sredinom prošlog veka. Iako je potka romana uvod u rat za nezavisnost i bujanje marokanskog nacionalizma koji je doveo do oslobađanja od kolonijalnih stega, Slimani pomera fokus s muškaraca na žensko iskustvo rata, majčinstvo, porodične uloge i pobunu protiv tradicionalnih vrednosti.

U zbirci priča Trojica za Kartal Jergović se vraća u opkoljeno Sarajevo i piše o sudbinama svojih ondašnjih sugrađana s kojima je delio život pod snajperskim mecima i granatama.

Nagrada „Zlatni suncokret“ za najbolju knjigu na srpskom jeziku u 2021. godini pripala je Milici Vučković za roman Smrtni ishod atletskih povreda koji je objavila izdavačka kuća Booka.

Ako nečiju autobiografiju ne smete propustiti, onda je to definitivno autobiografija Mire Furlan Voli me više od svega na svijetu.

Damir Karakaš je pre nekoliko godina bio fizički napadnut na okretištu tramvaja, posle čega je završio u bolnici, doslovno se boreći za život. Napadač nije otkriven, a ne znaju se ni motivi napada. Okretište je, prema rečima autora, roman o nemogućnosti da se išta uradi – osim da se o jednoj takvoj životnoj situaciji napiše roman.

Posle izolacije, lokdauna i ograničenja koje nam je donela pandemija, ko ne bi poželeo da se prethodne dve godine nisu dogodile, ili da smo ih makar prespavali. Glavna junakinja u Mojoj godini odmora i opuštanja radi upravo to, ali ne zato što beži od virusa, već od sebe, društva i disfunkcionalnih odnosa.

Životinja je debitantski roman Lise Tadeo, autorke maestralne studije o ženskoj seksualnosti Tri žene. Ispričan u prvom licu, glasom Džoun, jedne od najprovokativnijih književnih antiheroina, roman na iskren, surov i smeo način govori o ženama koje su preživele muškarce.

U francuskoj zabiti, mlada žena se bori sa svojim demonima – uloga majke i supruge ne da je ne ispunjava, već je troši i uznemirava. Oseća se zatočeno u okruženju kojem ne pripada i čezne za slobodom, svesna je da ne uspeva da bude ono što od nje očekuju, ali želi osećaj pripadanja, žudi za idiličnim porodičnim životom, istovremeno maštajući o tome da naudi sebi ili drugima.