Irska spisateljica Edna O’Brajen (Edna O’Brien, 1930) svetsku slavu stekla je po raskošnoj prozi melanholične atmosfere, baveći se unutrašnjim životom žena, njihovim problemima u odnosima sa muškarcima, sukobom sa uskogrudom katoličkom sredinom, siromaštvom, alkoholizmom i osećajem beznadežnosti.

Njen prvi roman The Country Girls (Provincijalke, 1960) bio je spaljen u Irskoj, a Edna O’Brajen je bila javno prokazana od strane sopstvene majke. Smatraju je Solženjicinom irskog života – jedina je od retkih spisateljica koja je nastavila da piše kada su svi ostali zaćutali o tome šta znači biti Irkinja. Edna O’Brajen je napisala više od dvadeset proznih dela. Dobila je mnoge nagrade, među kojima i Nagradu za životno delo Irskog PEN-a, Zlatnu medalju za američku nacionalnu umetnost i Nagradu „Frenk O’Konor“.

Slovi za jedan od najznačajnijih književnih glasova koji dolaze iz Irske, rame uz rame sa Banvilom, Džojsom i Beketom. Rođena je i odrasla na zapadu Irske, odakle je prešla u London gde i danas živi.