Proleće je, sloboda je stigla, a Ernest Kon samo što nije umro.

U njegovoj kući svi znaju da mu se bliži kraj, ali niko ne zna kako da provede vreme koje je preostalo. Žena pokušava da sačuva privid normalnog života, kućna pomoćnica pakuje kofer za putovanje s kojeg se niko ne vraća, ćerka krije romansu koja ne sme da izađe na videlo, a mali sin bi samo da zna zašto odrasli šapuću. Za to vreme, napolju se uspostavlja novi poredak, stari računi dolaze na naplatu, ali osveta starija od nove vlasti potiskuje pravdu. U svetu u kome je granica između pravednika i dželata opasno tanka niko nije sasvim nevin, niti je ičija sudbina izvesna.

Ernest Kon samo što nije umro je virtuozan, crnohumorni roman o smrti koja kasni, životu koji ne ume da čeka i ljudima koji pokušavaju da pronađu svoje mesto među ruševinama jednog vremena. Istovremeno gorka i urnebesna, s neočekivanim obrtima i razigranim, sočnim jezikom, ova knjiga porodičnu dramu pretvara u teatar apsurda, otvarajući ozbiljna pitanja o krivici, pravdi i ljudskoj naravi u doba velikih lomova.