Kuća
Duhovita i potresna priča o zamkama u koje se uhvatila naša generacija. Kritika potrošačkog društva, koje želi sve osim računa odmah. Ovo je priča o snovima na koje su nas ’navukli’.
RASPRODATO
Obavesti me kada bude dostupno
Pred nama je lepa kuća s belim žaluzinama, keramičkim petlom na krovu i trešnjom u bašti. Ali porodica ne može sebi više da priušti tu kuću, zbog kredita i neredovnih prihoda. Moraće da je proda i da se evakuiše, dok ne bude prekasno. Junakinja, koja uzima stvar u svoje ruke, vrlo brzo uvidi da to neće ići tako lako, jer se naš prosperitetni svet zaglavio. Možemo li uopšte da izađemo iz začaranog kruga u kome smo se našli?
Prodaja svog doma otvara šira pitanja o društvenoj krizi, koja vrlo lako može da preraste i u porodičnu krizu. U ovom sočnom romanu, punom pomalo gorkog humora, mnogi čitaoci i čitateljke prepoznaće sebe.
Kako je naivno bilo verovati da sve treba imati odmah, „da te život ne bi pretekao“. Ali plan jeste bio dobar.
Autor | Ivana Đilas |
---|---|
Broj strana |
194 |
Pismo |
latinica |
Povez |
mek |
Format |
14 x 20 cm |
Godina |
2018. |
ISBN |
978-86-80830-02-5 |
Ivana Đilas
Ivana Đilas (1976) odrastala je u Beogradu osamdesetih i devedesetih godina. Diplomirala je pozorišnu režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Godine 1999, usred NATO bombardovanja Srbije, seli se u Sloveniju i tamo završava postdiplomske studije kod Dušana Jovanovića.
Dosad je režirala preko pedeset predstava za decu i odrasle u svim slovenačkim pozorištima, i za njih dobila važne nagrade. U Beogradu je režirala samo jednu predstavu, Bračna igra u Ateljeu 212, koju su Svetlana Bojković i Petar Kralj igrali jedanaest godina. U pauzama između proba piše kolumnu za poznati slovenački nedeljnik Mladina, o jednakim mogućnostima i prihvatanju drugačijeg. Teme nalazi u stereotipima današnjeg društva kada su u pitanju iseljeništvo, izbeglištvo, nacionalizam, jednakost polova, materinstvo posle četrdesete, koncepti roditeljstva, stigmatizacija starih, debelih i drugačijih. Povod za pisanje prvenca Kuća bio je članak Priča o neuspehu, koji se viralno raširio internetom. Prvo izdanje romana Kuća rasprodato je za mesec i po dana. Piše britko, uz pravu dozu gorko-slatkog humora. Trenutno radi doktorat o prenošenju stereotipa kroz umetnost za decu, na Pedagoškom fakultetu u Ljubljani.
Kritike
„Pročitao. Nisam zapalio nijednu cigaretu. Da je roman sto strana duži, odvikao bih se od pušenja. Biće ovo bestseler.“
Marsel Štefančič, slovenački filmski kritičar, novinar i publicista
„Kuća Ivane Đilas je duhovita i potresna priča o zamkama u koje se uhvatila naša generacija. Svojom izuzetnom strukturom, duhovitom neposrednošću i surovom iskrenošću drži te dok je ne pročitaš do poslednjeg slova.“
Barbara Cerar, slovenačka glumica
„Kuća je upravo toliko fikcija da sa užitkom utonemo u njenu priču, a istovremeno upravo toliko to nije da u nama bar malo izaziva jezu.“
Tomaž Bešter, Konteksti
„Kuća nije samo priča o kreditu. To je takođe kritika potrošačkog društva, koje želi sve osim računa odmah. To je priča o snovima na koje su nas ’navukli’, da treba imati karijeru, kuću, decu, psa, uprkos tome što ništa od toga ne možemo sebi da priuštimo. ’Kako je nezrelo u prvom poluvremenu doneti odluke za ceo život, i biti ubeđen da ćeš se sa njima slagati sledećih trideset godina’.“
Mateja Arnež, Koridor ±