Drugi tom Moje borbe Karl Uvea Knausgora roman je o ljubavi i prijateljstvu, roditeljima i deci, o pisanju kao spasu od banalnosti, a iznad svega o bolno iskrenom i bespoštednom suočavanju sa sopstvenim demonima.
Knausgor ne izmišlja, ne laže, ne ulepšava stvarnost i ne pokušava nikome da se dopadne. Do krajnjih granica ogoljavajući trivijalnost i rutinu, koje čine najveći deo svakodnevice, on žudi za istinom i punoćom egzistencije, i to po svaku cenu. Dok minuciozno secira život, priznaje svoje najmračnije porive, rekapitulira potrošene zanose i zablude, Knausgor ne štedi ni sebe ni bližnje, ispisujući stranice sa sugestivnošću koja čitaoca primorava da se i sâm suoči s najdublje zakopanim samoobmanama i slabostima.
Serijal je postigao veliki uspeh u Skandinaviji i u svetu, ali je izazvao i velike kontroverze zbog otvorenosti s kojom autor piše o stvarnim ličnostima i događajima. Pokrenuo je i niz rasprava o odnosu realnog i fiktivnog, biografskog i književnog, ali i moralnog u umetnosti – takozvanu Knausgor debatu.
Moja borba po značaju i uticaju prevazilazi književne okvire. Ova knjiga je postala globalni kulturni fenomen, predmet analiza i studija i moćan artefakt vremena, od onih dela po kojima će se pamtiti prve decenije XXI veka.
Kritike
„Konop oko vrata, nož u srce. Ova knjiga je magična. Čitav svet se jednostavno otvara u njoj… Knausgor će u književnosti steći isti status kao Henrik Ibzen i Knut Hamsun.“
Kristeligt Dagblad
„Zapanjujuće elokventno promišljanje muškosti, kućevne svakodnevice i umetničke žudnje za bekstvom.“
Bojd Tonkin, Independent
„Autobiografski roman Moja borba Karla Uvea Knausgora jedan je od najzanimljivijih književnih poduhvata novijeg vremena zbog kojeg je ovaj norveški pisac na dobrom putu da postane ’skandinavski Prust’.“
Stiven Romej, Spectator
„Kao i u prvoj knjizi, Knausgor pokazuje svoj književni kalibar… Vešto i s neprikosnovenom elegancijom radi sledeće: polazi od konkretne, prepoznatljive trivijalnosti, i s lakoćom radnju i perspektivu podiže u vrtoglave visine. Tako nastaje velika književnost. Jasno je da se sve preliva iz autorovog ličnog života, ali on bravurozno uspeva da materijal, radnju i opis privatnog uzdigne do nečeg univerzalnog, što se tiče svakog od nas.“
Fin Stenstad, Tønsbergs Blad
„Snažno i značajno… Tamo gde bi mnogi savremeni pisci neminovno skliznuli u ironiju, Knausgor je uporno i potpuno iskren, nimalo uplašen što daje glas univerzalnoj anksioznosti… On traži od nas da se uživimo u svu ordinarnost života… Završne rečenice ove knjige su jednostavne, spokojne, svrhovite. Sadrže ono što Valter Benjamin naziva ’epskom stranom istine, mudrošću’.“
Džejms Vud, The New Yorker
„Istina, najteže oružje“, Teofil Pančić, Vreme, 9. 7. 2015.
