Četvoročlana porodica – majka, otac i dva dečaka – sele se na južnu obalu Norveške, u novu kuću, u kraj koji se tek razvija. To su rane sedamdesete prošlog veka, i čini se da porodica materijalno bolje stoji i da sve ide nabolje: budućnost se čini vrlo svetlom. Neverovatno brižljivo, izrazito lično i gotovo razdiruće detaljno, Karl Uve Knausgor slika svet blizak svakome ko je kadar da u sećanje prizove svu onu intenzivnost i novinu detinjeg upoznavanja sveta, sveta u kome deca i odrasli vode paralelne živote koji se nikada i nigde ne ukrštaju.
Treći deo knjige Moja borba, možda najviše „prustovski“, donosi Knausgorovo vrlo živopisno prisećanje na detinjstvo, na spoznavanje sebe, kao i svu slojevitost proticanja vremena, življenja i sećanja kao takvog.
