Autor piše o suočavanju s pritiskom koji je neminovno usledio sa uspehom prvih knjiga serijala, i njegovim često dramatičnim posledicama, pa je ova knjiga istovremeno meditacija o pisanju i njegovom odnosu prema stvarnosti, ali i opis piščevog odnosa prema samom sebi – njegovim ambicijama, sumnjama i manama.
Moja borba prikazuje život u svim njegovim nijansama, od trenutaka velike drame do naoko trivijalnih svakodnevnih detalja. To je projekat u kome se granice privatnog i javnog preklapaju, ne bez posledica za samog autora i one oko njega.
Šesti deo je ugaoni kamen ovog neuporedivog literarnog dostignuća.
Kritike
„Svaka promenjena pelena, svaka cigareta popušena na balkonu, svaka šoljica kafe je još jedan alibi; stvaranje normalnog života koji odvraća od nereda u unutrašnjosti… To što ne možemo da definišemo ono što smo doživeli deo je sjaja.“
Aleks Klark, Guardian
„Šesti je deo utkan u čovekovu ljubav prema svojoj porodici i njegovu opsednutost usamljeničkim životom pisanja, kontradiktornost i povezanost tih suprotstavljenih strasti koje se ponekad savršeno spajaju.”
Melisa Katsulis, The Times
„Jedinstveno uverljivo i upijajuće iskustvo čitanja… očaravajuća interakcija između banalnosti i lepote, suvišnog i uzvišenog.”
Kris Pauer, New Statesman
„Tu središnju tenziju između potreba umetnika i potrebe muža i oca, opisanu na hiljadama stranica Moje borbe, Knausgor dovodi do savršeno logičnog finala. Sa apsolutnom posvećenošću vlastitim idealima, on uspeva da stvori očaravajuće provokativno i istinski važno umetničko delo.”
Stjuart Evers, Spectator
„Istina, najteže oružje“, Teofil Pančić, Vreme, 9. 7. 2015.