Frederik Begbede (Frédéric Beigbeder, 1965) je jedan od najznačajnijih, najprovokativnijih i najpopularnijih savremenih francuskih pisaca. Do sada je objavio romane: Mémoire d’un jeune homme dérangé, Vacances dans le coma (Praznik u komi), L’amour dure trois ans (Ljubav traje tri godine), 99 francs (699 dinara), Windows on the World, L’égoïste romantique (Romantični egoista), Au secours pardon (U pomoć, molim za oproštaj), Un roman français (Francuski roman), Oona & Salinger (Una i Selindžer), Une vie sans fin (Život bez kraja), L’homme qui pleure de rire (Čovek koji plače od smeha) i Un barrage contre l’Atlantique (Brana na Atlantiku).
Osim pisanjem bavio se i advertajzingom, radio je za brojne magazine, vodio je TV šou. Godine 1994. osnovao je književnu nagradu „Prix de Flore“ koja se svakog novembra dodeljuje talentovanim piscima (među dobitnicima su Mišel Uelbek i Ameli Notomb) u legendarnom Café de Floreu, u kome se nekada okupljala intelektualna elita, kao što su bili Žan-Pol Sartr, Simon De Bovoar i drugi.
Begbede je 2008. uhapšen zbog konzumiranja kokaina sa haube kola u pariskom 8. arondismanu. Svoje zatvorsko iskustvo pretočio je u roman (Francuski roman), najličniji do sada, u kome se vraća u detinjstvo i mladost sa dirljivom neposrednošću i razornim humorom koji je karakterističan za njegov stil. Za Francuski roman je 2009. dobio izuzetno značajnu „Renaudot“ nagradu. Tokom pandemije 2020–2021. napisao je Branu na Atlantiku, svojevrsni nastavak Francuskog romana.
Begbede priznaje da u mnogim njegovim romanima ima dosta autobiografskih delova i da je Oktav, glavni lik romana 699 dinara i U pomoć, molim za oproštaj, na neki način njegov avatar. Roman U pomoć, molim za oproštaj je satira o novoj Rusiji i roman o novoj ideologiji – ideologiji lepote, mladosti, kao nekoj vrsti maske koju nosi industrija. Ukratko, ta knjiga je više “zla” i surovija i sledi nit romana 699 dinara, a povezuje ih isti glavni lik.
