Ćao!
Zovem se Nao, i ja sam bíće vremena. Znate li šta je „bíće vremena“? Objasniću vam ako mi date trenutak-dva.
Bíće vremena je neko ko bitiše u vremenu, a to ste vi, i ja, i svako ko je postojao, postoji, ili će postojati. Inače, trenutno sedim u kafiću s francuskim sobaricama u Gradu elektrike Akiba, slušam tužnu šansonu koja svira u nekom trenutku vaše prošlosti, a to je moja sadašnjost, pišem ovo i razmišljam o vama, tamo negde u mojoj budućnosti. A ako čitate, onda možda i vi razmišljate o meni.
Vi razmišljate o meni.
Ja razmišljam o vama.
Ko ste i šta radite?

Šesnaestogodišnja Tokijka Nao zaključila je da postoji samo jedan način bekstva od neizdržive usamljenosti i školskih siledžija, ali pre nego što sve okonča, htela bi da ostavi zapis o životu svoje prababe, zen-budističke monahinje. Jedinu utehu predstavlja joj pisanje tog dnevnika, kojim će uticati na nečiji život više nego što može i da zamisli.

Na zabačenom ostrvcetu na drugoj strani Tihog okeana, spisateljica Rut nalazi na plaži helou kiti koferčić, dospeo u more verovatno tokom razornog cunamija 2011. godine. Dok polako razotkriva tajnu njegovog sadržaja, Rut se otiskuje u prošlost, ka Naoionoj drami s tajanstvenim završetkom, ali i u sopstvenu budućnost.

Prepun prepoznatljivog humora Ozekijeve, roman Priča za bíće vremena zadire u sâmu srž odnosa između pisca i čitaoca, prošlosti i sadašnjosti, stvarnog i izmišljenog, kvantne fizike, istorije i predanja. Briljantno inventivna i uverljiva priča o čovečnosti i potrazi za osećanjem sigurnosti.