Nakon knjiga U jesen, U zimu i U proleće, stiže U leto, poslednji tom lične enciklopedije koju otac piše svojoj najmlađoj ćerki. Nastojeći da nađe smisao u svetu istovremeno ravnodušnom i bolno lepom, Knausgor opisuje prskalice i puževe, ribizle i suze, cirkus i lov na krabe. Ujedno vodi i dnevnik malih porodičnih događaja, koji se beleže spram pozadine od misli, sećanja i čežnji koje leto može da probudi. U priči o onome što jeste i onome što je bilo otvara se mogućnost da je sve uvek moglo biti drugačije.
„Život je takav – makar ako mu se čovek otvori – bilo kada se može desiti nešto nepredviđeno i sudbonosno, što u vrlo bliskoj budućnosti odredi ko si, šta si ili gde si. Sve što se dešava prožeto je takvom nepredvidivošću, ali događaji su obično toliko mali i posledice tako neprimetne da i ne razmišljamo o tome.“
Kritike
„Fascinantno mešanje žanrova… Knausgora pokreće začuđenost nad životom, nad sopstvenim identitetom, nad iznenadnom spoznajom stvari oko sebe. On hoće da priđe životu, da pusti misli i osećanja da struje kroz njega.“
— Fredrik Vandrup, Dagblade
„Izvrsno finale! Knausgor piše jednako lepo i živo o svojoj porodici kao i ranije, ali dok je u ranijim knjigama bilo i mračnijih delova prožetih depresijom i problemima, U leto daleko više prožimaju toplina i istinska sreća.“
— Sindre Hovdenak, VG
„On daje punoću i smisao ne samo onome što opisuje, već i onome ko njegove opise čita. U leto me podseća da je u Knausgorovoj književnosti čežnja još snažna.“
— Ejvind Miklebust, Klasekampen
„Knjiga je puna lepote. Odavno nisam pročitao toliko lepih opisa prirode, svitanja, letnjih jutara, letnjih večeri, a najviše od svega – toliko lepih misli i postupaka jednog čoveka koji se pre svega trudi da bude dobar otac.“
— Emil Oto Sivertsen, Fedrelandsvenen
