Godina je 1940, senke Drugog svetskog rata već su toliko duge da se čak ni pod američkim nebom od njih ne vidi nada da je mir moguć. Na Menhetnu se, istina, i dalje živi kao da bi se još i mogao izbeći ulazak u krvavi evropski sukob. U tom ambijentu, gde se prepliću dekadencija i teskoba, potreba za uživanjem i životinjski oprez, u elitnom njujorškom klubu sudbina ukršta puteve dvadesetjednogodišnjeg Džerija Selindžera, pisca u nastajanju, i šest godina mlađe Une, devojčice koja je rano zavolela boemski milje, gde je, opet, rado primaju kao kćerku velikog dramskog pisca Judžina O’Nila. Među njima će se razviti ljubav koja to nije bila, Una i Džeri doživeće i sreću koja to nije bila, ali će zato i njihov raskid – u vihoru rata, dok se on priprema za iskrcavanje u Normandiji, a ona iz Njujorka odlazi put Kalifornije da se okuša pod holivudskim reflektorima – biti samo fiktivan. Sve prave ljubavi možda i jesu tužne, ali to ne znači da nisu večne.

Autor	Frederik Begbede
Prevodilac	Vladimir D. Janković
Dizajner	Nikola Korać
Naslov originala	Oona & Salinger
Broj strana	270
Pismo	latinica
Povez	mek
Format	14 x 20 cm
Godina	2016.
ISBN	978-86-88335-73-7

Frederik Begbede

Frederik Begbede (Frédéric Beigbeder, 1965) je jedan od najznačajnijih, najprovokativnijih i najpopularnijih savremenih francuskih pisaca. Do sada je objavio romane: Mémoire d’un jeune homme dérangé, Vacances dans le coma (Praznik u komi), L’amour dure trois ans (Ljubav traje tri godine), 99 francs (699 dinara), Windows on the World, L’égoïste romantique (Romantični egoista), Au secours pardon (U pomoć, molim za oproštaj), Un roman français (Francuski roman), Oona & Salinger (Una i Selindžer), Une vie sans fin (Život bez kraja), L’homme qui pleure de rire (Čovek koji plače od smeha) i Un barrage contre l’Atlantique (Brana na Atlantiku).

Osim pisanjem bavio se i advertajzingom, radio je za brojne magazine, vodio je TV šou. Godine 1994. osnovao je književnu nagradu „Prix de Flore“ koja se svakog novembra dodeljuje talentovanim piscima (među dobitnicima su Mišel Uelbek i Ameli Notomb) u legendarnom Café de Floreu, u kome se nekada okupljala intelektualna elita, kao što su bili Žan-Pol Sartr, Simon De Bovoar i drugi.

Begbede je 2008. uhapšen zbog konzumiranja kokaina sa haube kola u pariskom 8. arondismanu. Svoje zatvorsko iskustvo pretočio je u roman (Francuski roman), najličniji do sada, u kome se vraća u detinjstvo i mladost sa dirljivom neposrednošću i razornim humorom koji je karakterističan za njegov stil. Za Francuski roman je 2009. dobio izuzetno značajnu „Renaudot“ nagradu. Tokom pandemije 2020–2021. napisao je Branu na Atlantiku, svojevrsni nastavak Francuskog romana.

Begbede priznaje da u mnogim njegovim romanima ima dosta autobiografskih delova i da je Oktav, glavni lik romana 699 dinara i U pomoć, molim za oproštaj, na neki način njegov avatar. Roman U pomoć, molim za oproštaj je satira o novoj Rusiji i roman o novoj ideologiji – ideologiji lepote, mladosti, kao nekoj vrsti maske koju nosi industrija. Ukratko, ta knjiga je više “zla” i surovija i sledi nit romana 699 dinara, a povezuje ih isti glavni lik.

Kritike

„Ovo je štivo obojeno samopotiranjem, a Begbede nas vodi sa zanosom, isturajući samoga sebe u prvi plan, da bi potom jednostavno nestao, ustupajući mesto svojim likovima, većim od prirode same.“
Šatlen

„Pripovedajući o drugima, Begbede priča o samome sebi. Pogibeljna je ta igra. Ali usud likova, koje sve može da spoji, a koje na kraju sve razdvaja – uzdiže roman na nivo uzvišenog: velika povest o Uni i Džeriju nikada se u stvari nije ni odigrala. Ljubav ponekad jeste slepa.“
Bibliobs

„Pet godina posle Francuskog romana, pisac nam se vratio sa odličnom knjigom Una i Selindžer. Zreo i mudriji.“
Soar

„Iz ove veoma bogate građe Begbede izvlači pitku, dobro dokumentovanu priču. On, naravno, ne može da se uzdrži a da sve ne ’begbedizuje’, izašlo to na dobro ili na zlo.“
Ekspres