Mirjana Ognjanović

Rođena 1959. godine u Beogradu, prevoditeljka i spisateljica Mirjana Ognjanović izučavala je u rodnom gradu svetsku književnost, a u Italiji klasičnu gitaru. Želela je da postane gitaristkinja, ali se u određenom trenutku ipak zaposlila u listu „Politika” u čijoj je kulturnoj rubrici radila kao novinarka gotovo dve decenije, uglavnom pišući o muzici i književnosti. Potom je odabrala „Politikin Zabavnik” kao prikladnije privremeno mesto za pisanje.

Na srpski jezik prevela je dela Elene Ferante, Paola Sorentina, Tomaza Landolfija, Paola Maurensiga, Dina Bucatija, Itala Kalvina, Alesandra Piperna, Klaudije Durastanti, Gabrijela Klime, kao i italijanskih pesnika savremenika. Objavila je šest zbirki pripoveda­ka: Začarani Velja i ostale muzičke priče (2010), Nesanica za dvoje (2013) s ilustracijama Slavka Krunića, Mauzolej (2013) s ilustraci­jama Slavka Krunića, Sirena koja se smeši – Pet bajki o Veneci­janskom getu (2016) s ilustracijama Aleksandra Palavestre, Lažne bajke (2020) zajedno sa Davidom Albaharijem i Slavkom Krunićem kao ilustratorom i Uprava neukaljanih časti (2022) s ilustracijama Slavka Krunića. Pojedine priče Mirjane Ognjanović, s ilustracijama Aleksandra Palavestre, svojevremeno su objavljene u „Politikinom Zabavniku“ i prevedene i objavljene u SAD.

Mirjana Ognjanović živi u Beogradu.