Než Sino je imala sedam godina kada je očuh počeo seksualno da je zlostavlja. Sa dvadeset godina odlučila je da razbije zid ćutanja i pokrenula sudski proces koji je njenog očuha poslao u zatvor. Godinama kasnije, u „Tužnom tigru“ progovara o zlostavljanju, društvenoj ravnodušnosti koja okružuje nasilje i načinu na koji se žrtve nose s traumom.
Jedan od najkontroverznijih Jergovićevih romana, „Ruta Tannenbaum“, priča je o jevrejskoj devojčici koja je izuzetnim glumačkim talentom osvojila zagrebačku pozorišnu scenu tridesetih godina prošlog veka. Međutim, u NDH Ruta je od obožavanog idola publike postala tek jedna od „rasno nedostojnih“ devojčica, nevidljiva u očima onih koji su je nekad slavili.
„Nakon Boga, Amerika“ makedonske književnice Rumene Bužarovske zbirka je eseja o njenom putovanju jugom Amerike 2023. godine. Majstorica kratke forme, koju znamo po zbirkama priča „Moj muž“, „Nikuda ne idem“ i „Osmica“, fenomenalna je i u ovoj knjizi – njeni eseji su izrazito lični i politički, a pride su odlična putopisna proza.
Dok užurbano pripremamo „Kairos“, roman za koji je Dženi Erpenbek prošle godine dobila Međunarodnu Bukerovu nagradu, odlučili smo da ponovo objavimo njenu knjigu „Noć bez svitanja“ u novom, osveženom ruhu.
„Noć bez svitanja“ prati pet mogućih životnih puteva i pet smrti jedne žene
Po običaju, novu godinu volimo da započnemo sjajnim knjigama, a ovaj put to je roman Jedina kći meksičke autorke Gvadalupe Netel, koji je bio u najužem izboru za Međunarodnu Bukerovu nagradu 2023.
„Jedina kći“ je moćan roman o majčinstvu, prijateljstvu i kompleksnoj emotivnoj realnosti žena, koji afirmiše pravo žene na izbor.
Vukovi šume večnosti druga je knjiga Knausgorovog novog serijala koji počinje Jutarnjom zvezdom. U pitanju je knjiga čija radnja prethodi radnji prve knjige, delo koje se može čitati i kao standalone roman, u kome se autor knausgorovski (a kako drugačije?) fokusira na male, intimne trenutke i svakodnevne trivijalne radnje, dok istovremeno promišlja o prolaznosti, smrtnosti i večnosti.
Ovogodišnji izbor pobedničkog rukopisa bio je najizazovniji do sada jer je u konkurenciji bilo nekoliko izuzetnih dela, ali roman „Kako ste čuli za mene“ Sava Bojovića izdvojio se svojom kompleksnošću i zaokruženošću.
„Kako ste čuli za mene“ inspirisan je životom Bojovićevog dede, lekara i seksologa s kojim autor deli ime.
„Knjiga forme i praznine“ priča je o maloj porodici koja pokušava da se izbori s ogromnom tugom. Dečak Beni nakon očeve smrti počinje da čuje glasove predmeta, dok njegova majka počinje da gomila problematičnu količinu stvari koje samo pojačavaju galamu u Benijevoj glavi. U moru suvišnih predmeta, loših vesti, tehnološke bezdušnosti, suočeni s nerazumevanjem okoline, njih dvoje uče kako da pronađu sebe i ponovo se zbliže.
