Šta znači imati dom? Da li je to mesto? Ljudi? Jezik? Ili je dom ono neuhvatljivo što u sebi nosimo i za čim uvek iznova tragamo? U romanu „Maks, Miša & ofanziva Tet“ norveški pisac Johan Harstad nudi jednu od najkompleksnijih literarnih potraga za tim odgovorom.
Verovatno najbolji opis knjige „Malo života“ Hanje Janagihare jeste – nezaboravna. Iza priče o četvorici prijatelja koji grade svoj život u Njujorku krije se remek-delo o ranjivosti, ljubavi i prirodi traume. U središtu romana je Džud, čovek briljantnog uma i slomljenog tela, čija prošlost obeležena neizrecivom patnjom postepeno izbija na videlo.
U „Jutarnjoj zvezdi“ Knausgor je na nebo postavio novu, bleštavu zvezdu i nagovestio proboj natprirodnog i misterioznog u svakodnevicu, dok nas je u „Vukovima šume večnosti“ odveo u decenije koje su prethodile njenoj pojavi.
U „Trećem carstvu“ Knausgor se vraća događajima iz prve knjige i okreće svet naglavce
Koliko god velikih svetskih imena objavili, uvek ćemo se najviše radovati kada na red dođe knjiga domaće autorke ili autora.
Kada tome dodamo podatak da je u pitanju neko ko ima samo 29 godina, a delo s kojim upravo izlazi pred vas je izuzetno zrelo, zaokruženo i majstorski napisano,
„Crveni kofer“ je dnevnik Lane Bastašić koji nadilazi privatnost i postaje književni dokument unutrašnjeg putovanja. On otkriva kako je to biti stranac, žena, spisateljica, telo koje stari, zaljubljeno biće koje gubi uporište i ponovo ga traži.
Roman „Kairos“ Dženi Erpenbek je duboko emotivna i politički prožeta priča o toksičnoj ljubavi, smeštena u Istočni Berlin osamdesetih godina prošlog veka, uoči pada Berlinskog zida. Međutim, politička pozadina nije tek kulisa, već pažljivo utkana paralela – nestabilna veza ljubavnika oslikava širu društvenu destabilizaciju i kraj jedne epohe.
Roman „Lomne godine“ Donatele di Pjetrantonio, dobitnice nagrade „Strega“ 2024, dirljiva je priča o fragilnosti porodičnih odnosa i o društvenim normama koje oblikuju i sputavaju ženske sudbine. Roman prati Lučiju, fizioterapeutkinju iz zabačenog planinskog mesta u Abrucu. Početkom pandemije njena ćerka se vraća iz Milana
Rumena Bužarovska, jedan od najznačajnijih glasova s ovih prostora, u svojim knjigama je secirala živote žena sputanih brakom, porodicom i društvenim očekivanjima. Sada, prvi put u formi romana, raskrinkava muškost koju mnogi i dalje normalizuju.
