Dok užurbano pripremamo „Kairos“, roman za koji je Dženi Erpenbek prošle godine dobila Međunarodnu Bukerovu nagradu, odlučili smo da ponovo objavimo njenu knjigu „Noć bez svitanja“ u novom, osveženom ruhu.
„Noć bez svitanja“ prati pet mogućih životnih puteva i pet smrti jedne žene
Po običaju, novu godinu volimo da započnemo sjajnim knjigama, a ovaj put to je roman Jedina kći meksičke autorke Gvadalupe Netel, koji je bio u najužem izboru za Međunarodnu Bukerovu nagradu 2023.
„Jedina kći“ je moćan roman o majčinstvu, prijateljstvu i kompleksnoj emotivnoj realnosti žena, koji afirmiše pravo žene na izbor.
Vukovi šume večnosti druga je knjiga Knausgorovog novog serijala koji počinje Jutarnjom zvezdom. U pitanju je knjiga čija radnja prethodi radnji prve knjige, delo koje se može čitati i kao standalone roman, u kome se autor knausgorovski (a kako drugačije?) fokusira na male, intimne trenutke i svakodnevne trivijalne radnje, dok istovremeno promišlja o prolaznosti, smrtnosti i večnosti.
Ovogodišnji izbor pobedničkog rukopisa bio je najizazovniji do sada jer je u konkurenciji bilo nekoliko izuzetnih dela, ali roman „Kako ste čuli za mene“ Sava Bojovića izdvojio se svojom kompleksnošću i zaokruženošću.
„Kako ste čuli za mene“ inspirisan je životom Bojovićevog dede, lekara i seksologa s kojim autor deli ime.
„Knjiga forme i praznine“ priča je o maloj porodici koja pokušava da se izbori s ogromnom tugom. Dečak Beni nakon očeve smrti počinje da čuje glasove predmeta, dok njegova majka počinje da gomila problematičnu količinu stvari koje samo pojačavaju galamu u Benijevoj glavi. U moru suvišnih predmeta, loših vesti, tehnološke bezdušnosti, suočeni s nerazumevanjem okoline, njih dvoje uče kako da pronađu sebe i ponovo se zbliže.
Ovog oktobra činimo iskorak objavljivanjem posebne knjige koja osim književne ima i veliku sentimentalnu vrednost.
U godini u kojoj obeležavamo četiri decenije otkako nas je napustio jedan od najvoljenijih pisaca našeg jezika donosimo vam izbor njegovih kratkih priča koje su prvobitno objavljivane u časopisima i dnevnim novinama. Za one koji Duška Radovića prvenstveno znaju kao pisca za decu i autora neprevaziđenih aforizama
Knjiga „ja se zovem lidija deduš“ je neobičan hibrid poezije i proze u kom Lidija Deduš kroz lik svoje protagonistkinje lidije deduš govori o situacijama koje su sastavni deo ženske svakodnevice, kao i o problemima o kojima se retko otvoreno govori.
Protagonista romana „Čarobnjak iz Kremlja“ je Vadim Baranov, koji je od avangardnog pozorišnog režisera i producenta rijaliti TV programa postao čovek koji kreira politiku i sudbinu Rusije kao glavni spin doktor Putinovog režima. Svoju priču ispričaće naratoru knjige jedne noći u svojoj rezidenciji, nekoliko godina nakon povlačenja iz politike
