Ana Miloš je stvorila autentičan pripovedni svet s upečatljivim likovima, pre svega ženskim. Priče u ovoj zbirci prikazuju isečke iz života, ističući samoću, pokidane emotivne veze, socijalnu tenziju i međusobno nerazumevanje. Iza svakog lika kriju se emotivne napukline i izgubljenost koja ih sprečava da se uklope u uloge koje im društvo nameće.
Kraj raspusta i druge priče oslikava duh književnog trenutka. Osećaj za važnost detalja, ekonomičan izraz, dinamičko pripovedanje i zgusnutost emocija karakteristične su za priče Ane Miloš, koje doba o kojem govore prikazuju kao klatno između tragedije i groteske.
Kritike
Od prve do poslednje strane svoje zbirke Ana Miloš me je držala onim neizrečenim, onom emocijom o kojoj ne govori direktno, već nam je isporuči tiho, šapne nam je na uvo između redova. Suptilno i s izuzetnim osećajem za detalj, Miloš s lakoćom piše o ne tako lakim temama, njen jezik je lišen svake patetike, ona nas ne potkupljuje, već kupuje svojom iskrenošću.
– Milica Vučković
Čitajući priče Ane Miloš stičemo utisak kao da čitamo neke izgubljene pa volšebno pronađene bajke, opore, drevne, a tako sveže, prepune iznenađenja i obrta. Fantastično i groteskno u njenom literarnom tkanju oduševilo bi jednog Dina Bucatija, koji bi ovakve redove pisao da je žena i da je Ana Miloš. A možda neku i prepisao.
– Ana Vučković
Iza priča Ane Miloš krije se oštro oko za krhku ljudskost koja, manje ili više uspješno, prolazi kroz ralje posttranzicijskog kapitalizma. Ovo je proza utemeljena u detalju, oslobođena patetike i neopterećena stilom koji služi samom sebi. U zemlji u kojoj gotovo svi gledaju unazad, Kraj raspusta i druge priče svježim i jednostavnim jezikom postavlja suštinsko generacijsko pitanje – kuda i kako dalje?
– Lana Bastašić
