Lepa mlada žena s lagodnim poslom u prestižnoj galeriji, stanom na Menhetnu i nasleđenim novcem naizgled ima sve da bezbrižno uživa u Njujorku 2000. Međutim, oseća prazninu zbog gubitka roditelja, veze s muškarcem koga zanima samo seks i disfunkcionalnog odnosa s najboljom prijateljicom. Želeći da pobegne od svega, odlučuje da provede godinu dana u hibernaciji, u nadi da će iz nje izaći kao sasvim nova osoba.
Kroz priču o svojevrsnom ličnom lokdaunu pod dejstvom sumanute kombinacije lekova, sastavljene tako da junakinju izleči od osećanja otuđenosti od ovog sveta, Otesa Mošfeg pokazuje koliko otuđenje može da bude razborito.
Moja godina odmora i opuštanja kritika je savremenog društva, roman o usamljenosti, zavisnosti i mentalnom zdravlju, ali i svedočanstvo o daru jedne od najsmelijih savremenih američkih književnica.
Kritike
„Mošfeg piše s toliko mizantropskog samopouzdanja da je veliko zadovoljstvo čitati je. Iako se radnja odvija pre gotovo dvadeset godina, sve je i dalje aktuelno. Primamljivo deluje pomisao da prespavate ovaj trenutak u istoriji čovečanstva.“
— The New York Times
„Otesa Mošfeg je verovatno najzanimljivija savremena američka spisateljica koja piše o tome kako je živeti u doba kad je život užasan.“
— The New Yorker
„Mošfeg je provokatorka koja te tera da urlaš od smeha dok te ranjava do krvi.“
— Vogue
„Jedna od najupečatljivijih protagonistkinja koje je savremena proza ponudila poslednjih nekoliko godina: ekscentrična tabletomanka puna pritajenog besa, čije blebetanje i zajedljive opaske pod dejstvom lekova uspevaju da se probiju kroz tužno, smešno i čudno sve do nečeg duboko iskrenog.“
— Entertainment Weekly
„Roman Otese Mošfeg zajedljivo kritikuje umetničke pretenzije i potrošnju, ali istovremeno promišlja o tuzi, povlasticama i povezanosti među ljudima.“
— Huffington Post
