Neimenovani junak ovog distopijskog romana smeštenog u neodređeno blisku budućnost pripoveda o životu sa svojom ženom u ratom razorenoj zemlji, dok su njihova dva sina negde na frontu. Jednoga dana se na njihovom pragu niotkuda pojavljuje dečak, koji ne progovara ni reč, i koga oni prihvataju i krišom se staraju o njemu. Ubrzo vlasti naređuju da se čitava oblast evakuiše, tako da su i oni prinuđeni da napuste svoj dom. Povevši sa sobom i dečaka, odlaze u pravcu prozirnog grada, gde će otpočeti novi život. U tom gradu sazdanom od stakla vladaju red i mir, besprekorna čistoća i urednost, a vlasti se brinu o tome da sve osnovne ljudske potrebe budu zadovoljene. U tom naizgled savršenom gradu, gde su svi vedri i zadovoljni, sve kontrolisano i nema privatnosti ni tajni, jer ništa nije skriveno od tuđih pogleda, gde je pivo besplatno a novac ne postoji – zaboraviće na strahote rata, ali i na svoje sinove vojnike.
Predaja je parabola o bezmirisnom i otuđenom svetu u kojem je pojedinac koji se ne uklapa u dehumanizovano društvo na kraju neizostavno gubitnik. Iako nije nikakav heroj, već prost čovek koji se povinuje onima koji imaju moć, glavni junak ipak ne gubi svu osećajnost, čuvajući time i svoju ljudskost. Možda se u tome krije značenje prvobitnog naslova pod kojim je Loriga, kao veliki ljubitelj fudbala, skriven iza pseudonima Sebastijan Veron, poslao roman na konkurs izdavačke kuće Alfaguara, a koji je glasio Pobeda.