Olja Petronić

Srećno odrastala u Valjevu, dugo se tražila u Beogradu (dok se ovaj nije izgubio), brzo se pronašla u Novom Sadu. U njene stečene emotivne i intelektualne zavičaje spadaju Pariz i Provansa, ali i Istra i Kvarner. Prevođenje joj nije samo posao i struka, nego i strast zbog koje može probdeti noć tražeći pogodno prevodilačko rešenje. Jedino što kod prevođenja ne voli je što joj oduzima mnogo vremena za ono na šta vreme najradije troši, a najviše joj ga nedostaje: na opsesivno čitanje i gledanje filmova.

Pa ipak, uvek nađe vremena za otpadanje. Zato i voli što živi u Novom Sadu. Tamo svi znaju šta je otpadanje, jer su ga oni i patentirali.