Robert Simon je tih i vredan čovek, najamni radnik na pijaci u jednoj od najsiromašnijih bečkih četvrti. Dvadeset je godina od kraja Drugog svetskog rata, Beč se uveliko obnavlja, niču nove zgrade, nazire se svetla budućnost. Talas optimizma zahvata i Simona, koji odlučuje da ostvari davnašnji san i otvori svoj kafe.
Smešten blizu pijace, kafe bez imena postaje srce četvrti, mesto susreta radnika, beskućnika, umetnika, boksera, zavisnika svih vrsta, usamljenih duša koje traže društvo, razgovor, ljubav ili samo mesto gde će biti shvaćene i prihvaćene. I svako od njih ima priču koju treba ispričati.
Kafe bez imena je kaleidoskop sudbina malih ljudi u vreme velikih promena, roman nežne melanholije i fine nostalgije kojim Zetaler, jednostavno i s puno topline, govori o saosećanju, čežnji, gubitku i prolaznosti.