Trojica za Kartal
Dirljiva i jedinstvena knjiga u kojoj se Jergović vraća u opkoljeno Sarajevo i piše o običnim ljudima u nenormalnim okolnostima, o njihovim sudbinama, strahovima i nadanjima. Trojica za Kartal je briljantno ostvarenje, knjiga koja bez romantizovanja rata i lažne sentimentalnosti govori ne o ratu, već o životu.
990,00 RSD 693,00 RSD
Trojica za Kartal su dirljiva i jedinstvena knjiga, u kojoj se pisac vraća u opkoljeno Sarajevo opisano u zbirci priča Sarajevski Marlboro, koju je objavio 1994. Skoro trideset godina kasnije, Jergović nam donosi novu knjigu koja je u tematskom smislu, po rasporedu priča i strukturi kopija Sarajevskog Marlbora – otuda i podnaslov Sarajevski Marlboro remastered.
Nove priče nisu iznova ispričane one prethodne, jer Jergović opisuje druge ljude, druge događaje, drugu imaginaciju istog vremena. Kroz male događaje i pojedinačne sudbine Jergović govori o strahovima i čežnjama, kako o svojim, tako i o onim ondašnjih svojih sugrađana s kojima je delio sudbinu života pod snajperskim mecima i granatama. On, međutim, ne priča o ratu, već o životu. Ratno okruženje mu služi kao lupa pod kojom naizgled obične stvari postaju važne i velike.
Jergović je autor snažne empatije, koji bez romantizovanja rata i lažne sentimentalnosti gradi likove s kojima saosećamo i kojima verujemo. Jer njegovi likovi nisu žrtve. Oni su normalni ljudi u nenormalnim okolnostima.
Autor | Miljenko Jergović |
---|---|
Dizajner | Jelena Šušnjar |
Broj strana |
279 |
Pismo |
latinica |
Povez |
mek |
Format |
14 x 20 cm |
Godina |
2022. |
ISBN |
978-86-6084-013-6 |
Miljenko Jergović
Miljenko Jergović (Sarajevo, 1966) književnik je i novinar koji živi na selu nedaleko od Zagreba. Prvi novinski tekst objavio je 1983, a prvu pesničku zbirku Opservatorija Varšava 1988. Kritičari smatraju da njegovom zbirkom priča Sarajevski Marlboro iz 1994. počinje trend tzv. stvarnosne proze. Objavljuje zatim još nekoliko zbirki priča (Mama Leone, Inšallah, Madona, inšallah, Trojica za Kartal), te desetak romana, među kojima su Rat, Vjetrogonja Babukić i njegovo doba, Rod, Dvori od oraha, Herkul i Ruta Tannenbaum. Poljski prevod njegovog romana Srda pjeva, u sumrak, na Duhove dobio je 2012. u Vroclavu književnu nagradu „Angelus“ za najbolju knjigu srednje Evrope. Dela su mu prevedena na više od dvadeset jezika, a za svoj književni i publicistički rad primio je više nagrada. Jergović je za sebe rekao: „Nisam ni hrvatski, ni bosanski, pripadam samo onima koji moje knjige dobronamjerno čitaju na jeziku na kojem su napisane, bez obzira na to koje su oni nacije.“