Urugvajka
Jedan dan, jedan pisac, jedna devojka. Jedan susret koji menja život.
792,00 RSD 554,40 RSD
Lukas Perejra je pisac, ima četrdeset četiri godine, i odlazi iz Buenos Ajresa na jedan dan u Montevideo da tamo podigne honorar. Pošto je već duže vreme bez posla i prihoda, taj novac za njega predstavlja rešenje ekonomskih, ali i mnogih drugih problema. U tome Lukas vidi i mogućnost da zamisli život drugačiji od onog koji sada živi, opterećen dugovima i porodičnim obavezama, brigom oko malog deteta i sumnjom da ga žena vara. Već je isplanirao da se u Urugvaju, s druge strane velike reke, nađe s mladom i lepom devojkom koju je prethodne godine upoznao na književnom festivalu. Urugvajka o kojoj mašta za njega je otelotvorenje snova, bekstvo iz svakodnevice koja ga guši i braka koji se raspada, baš kao što je Montevideo grad koji u svom eskapizmu idealizuje – dovoljno blizu, a ipak daleko.
Stvari se, međutim, ne odvijaju kao što je Lukas isplanirao, pa će se, našavši se u beznadežnoj situaciji, zapitati šta je ono što zaista čini sreću u životu, i biće prinuđen da donese odluku koja će mu život promeniti iz korena.
Autor | Pedro Mairal |
---|---|
Prevodilac | Vuk Šećerović |
Dizajner | Nebojša Cvetković |
Jezik originala |
Španski |
Broj strana |
138 |
Pismo |
latinica |
Povez |
mek |
Format |
14 x 20 cm |
Godina |
2020. |
ISBN |
978-86-80830-48-3 |
Pedro Mairal
Pedro Mairal rođen je 1970. godine u Buenos Ajresu. Objavio je četiri romana, dve zbirke pripovedaka, tri zbirke eseja i šest knjiga poezije, od kojih je poslednja novela u stihovima. Pisao je tekstove za nekoliko štampanih i onlajn časopisa iz oblasti književnosti i kulture. Dobitnik je nagrade lista Clarín 1998. godine, za svoj prvi roman Jedna noć sa Sabrinom Lav, po kojem je 2000. snimljen istoimeni film. Urugvajka je njegov poslednji roman. Postigao je veliki uspeh kod kritike i čitalaca i ovenčan je nagradom Tigre Juan za najbolje književno delo na španskom jeziku 2017. godine.
Kritike
„Na stranicama ove knjige ima svega: seksa, novca, neverstva, smeha, egzistencijalne teskobe, zlovolje, ogorčenosti, prevare, pa čak i fudbala. Od svih tih niti je satkana ova novela, kratka i ubitačna.“
— Feran Bono, El País
„Pravi mali dragulj. Upečatljive slike, vrcavi dijalozi, inteligentan humor, ironija takoreći utkana u samu strukturu romana, melanholičan doživljaj sveta i vrhunsko umeće pripovedanja čine Urugvajku knjigom koja se sa uživanjem čita i dugo pamti.“
— Rikardo Baišeras, El Periódico
„Strast koja gasne i ponovo se rađa, večita žudnja za avanturom, roditeljstvo koje čoveka pogodi poput zemljotresa, bekstvo u nepoznato… sve je to stalo u samo jedan dan… u ovoj briljantnoj noveli Pedra Mairala, koji potvrđuje da je među najboljim latinoameričkim piscima našeg vremena.“
— Leila Geriero
Prikazi
U filmskoj industriji postoje tzv. filmovi koji neočekivano postanu veliki hitovi, u čiju reklamu nije uloženo mnogo novca a koji uspeh postižu zahvaljujući preporukama oduševljenih gledalaca. U književnom svetu, takav je roman Urugvajka argentinskog pisca Pedra Mairala, koji ne prestaje da osvaja čitalačku publiku, ali i kritičare.
To što je ovaj roman prešao Atlantik i čita se s takvim zanimanjem, iznenadio je i samog autora. „Pišete u samoći i mraku… onda bacite kamen u vodu i iznenadite se koliko daleko se šire krugovi“, kaže Mairal u intervjuu za Pais.
Glavni junak romana, četrdesetogodišnji pisac Lukas, bez posla i novca, ogorčen jednoličnošću braka i opterećen sumnjom da ga žena vara, odlazi u Montevideo da podigne avans za svoju buduću knjigu, ali i da se susretne s Gerom, mladom Urugvajkom s kojom je imao kratku aferu nekoliko meseci ranije.
Kako sam pisac kaže, mnogi će se identifikovati s glavnim likom, i to ne samo muškarci. Očigledno se i žene, baš kao i Lukas, često osećaju zarobljenima u vezi sa svojim partnerima i imaju, ako ne realizovane, a ono makar afere u mislima.
Budući i sam oženjen i u četrdesetim godinama, Mairal se susretao s pitanjem koliko toga u knjizi je autobiografsko. „Koristio sam mnoge stvari iz svog života za kreiranje glavnog lika, ali sam takođe izmišljao i preterivao. Supruga i ja smo morali da organizujemo roštilj jedne nedelje s porodicom i objasnimo im da nismo rastavljeni. Ljudi sve shvataju vrlo doslovno.“