U Beču je 1882. godine policija privela, pretukla i saslušala guslara Želimira Periša (44, Zadar), koji je spevao ep o veštici Gili. Tu počinje roman Mladenka kostonoga, koji se nelinearno proteže kroz skoro ceo 19. vek i ispreda brutalnu priču o životu nesrećne progonjene žene.

U postmodernističku mozaičnu strukturu Periš uklapa 52 glave koje počinju desetercom i sažetkom, razigrano ih kombinujući s inkvizicijskim i etnološkim zapisnicima, propovedima, enciklopedijskim člancima, muzičkim kritikama, receptima…

Mladenka kostonoga pripoveda o vremenu pre dva veka, kada su se preplitale ideje racionalizma, nacionalnog identiteta i socijalne pravde, ali i odražava savremene probleme. Iznad sve metafikcije, intertekstualnosti i poigravanja formom, ovo je potresna priča o položaju žene, roditeljstvu, materinstvu, nepravdi i muci.