Zovem se Ivana. Živjela sam četrnaest ljeta, a ovo je priča o posljednjem.

U kasno ljeto je moćan roman o besmislenom ratu i besmislenim smrtima. O ubijenoj devojčici i njenoj prijateljici, o bezbrižnim igrama i nevinim maštarijama od kojih neće ostati ništa, o siromašnom a ipak toplom i nežnom seoskom životu, o živopisnoj i ujedno sablasnoj prirodi bosanskog kraja, o detinjstvu i nedoživljenoj budućnosti.

O jakim emocijama i stanjima koja zauvek obeleže čoveka Magdalena Blažević piše glasom mrtve devojčice, stvarajući priču koja nadilazi Žepče i okolna sela i vreme u koje je roman smešten, i postaje univerzalna himna protiv ratovanja. Roman buja od života i lepote, sve vrvi od boja, mirisa, zvukova, poetičnih slika bremenitih simbolima, i upravo taj kontrast sa smrću i užasom ispričan detinjim glasom čini roman izuzetno potresnim.

U kasno ljeto se čita sporo jer snažne emocije izviru iz svake reči, a očaravajuća poetičnost savršeno preciznih rečenica pokazuje nesvakidašnji dar koji je Blažević svrstao u najbolje današnje spisateljske glasove s naših prostora.