Eli Gilić

Knjige su joj od detinjstva bile drugari koji trpe despotsko ponašanje ‒ druži se s njima kad joj odgovara, zanemari ih, pa čak ih frkne negde kad joj je nešto drugo zanimljivije. Kao u svakoj dugoj vezi, ljubav nije dovoljna, neophodno je i malo koristi.

Pošto ne ume da prevodi žedne preko vode, Eli je odlučila da prevodi knjige, da ima neku vajdu od njih, i prevela ih je oko sto pedeset sa engleskog na srpski i desetak sa srpskog na engleski – uključujući kosku Sail of Hope Nikole Malovića i svoju zbirku priča Slaves to Desire.

Kad je Beograd prestao da ima bilo kakve veze s gradom iz babinih i dedinih šmekerskih posleratnih sećanja, zatim iz roditeljskih priča i konačno s gradom njenog detinjstva, pobegla je u prirodu, gde dugo šeta s tri psa, gaji organsku hranu i stalno uči nešto novo.