Vesti

Putujuće kazalište Zorana Ferića impresivna je porodična saga u kojoj se prelamaju sudbine autorovih živopisnih predaka i tragične slike naše zajedničke prošlosti.

Da li je za delo važno da znamo ko je autor/autorka? Da li knjige samo upotpunjuju našu sliku o piscu ili spisateljici ili knjige čitamo kroz prizmu onoga što znamo o autoru/autorki?

Inspirisan mahnitim i gotovo nadrealnim okolnostima u svetu Miljenko Jergović je u svom poslednjem romanu Vjetrogonja Babukić i njegovo doba izgradio svet apokaliptične vedrine.

„Čitajući priče Ane Miloš stičemo utisak kao da čitamo neke izgubljene, pa volšebno pronađene bajke, opore, drevne, a tako sveže, prepune iznenađenja i obrta. Fantastično i groteskno u njenom literarnom tkanju oduševilo bi jednog Dina Bucatija.“
– Ana Vučković

Svedoci smo vremena u kom su imidž u javnosti i privid sreće i uspeha na društvenim mrežama od izuzetnog značaja. Svesni smo da se zbog jednog pogrešnog postupka društveni ugled može u trenu urušiti. Takođe, živimo u vremenu u kom su žene osnažene i ne libe se da progovore o nasilju koje su doživele. U takvom vremenu teško je biti nepristrasan. Karin Tuil je u tome uspela – Ljudska posla su knjiga koja je ogolila fragilnost i neiskrenost društvenih konstrukcija koje svi gradimo, i koja, upravo zbog svoje nepristrasnosti, testira nepokolebljivost naših načela.

S najgorim namerama, prvi roman Alesandra Piperna, tragikomična je saga o rimskoj jevrejskoj porodici koja prolazi kroz višegeneracijski pad od bogatstva do socijalne marginalizacije. Sa živopisnim likovima poput Bepija Sonina, promiskuitetnog patera familijasa i žrtve Musolinijevih rasnih zakona, Luke, njegovog šarmantnog albino sina i Danijela, Bepijevog disfunkcionalnog unuka, roman je pozdravljen kao italijanski postmoderni Budenbrokovi.

U proleće Karla Uvea Knausgora je treći tom fantastičnog i čarobnog književnog projekta sastavljanja lične enciklopedije sveta upućene njegovoj tek rođenoj ćerki.

Porijeklo, treći roman Saše Stanišića, ovenčan najznačajnijom nemačkom književnom nagradom „Deutscher Buchpreis“ za 2019. godinu, roman je koji će vas – apsolutno smo uvereni u to – potpuno osvojiti i očarati.

Ljubavni život je zavodljiv i provokativan roman o burnoj vezi mlade žene i starijeg muškarca koji istražuje kako telo i seksualnost, tako i psihološke aspekte ljubavi, požude i strasti.

„Moja majka se utopila tokom noći 23. maja, na moj rođendan…“

Postoje knjige o važnim i teškim temama. Postoje knjige koje opisuju nezamislive događaje. Postoje knjige koje govore o intimnim stvarima. Postoje knjige za čije junake strepimo i sa kojima saosećamo, čak i kad se ne identifikujemo s njima. Postoje knjige koje su tako dobro napisane da ne možemo da ih ispustimo iz ruku. A postoje i knjige koje su sve to u jednoj. Upravo je takva Teskoba večeri Marike Lukas Rejnefeld.

U zimu je drugi od četiri toma svojevrsne lične enciklopedije, naslovljenih po godišnjim dobima, koje Karl Uve Knausgor piše svojoj ćerki čije rođenje iščekuje.

Dve spisateljice obeležile su proteklu godinu što se naše izdavačke kuće tiče. U pitanju su Elena Ferante i Lana Bastašić čiji su romani Lažljivi život odraslih i Uhvati zeca bili najprodavaniji u knjižarama Bookastore i na našem sajtu www.booka.rs

Bliži se kraju godina koja nam je okrenula život naglavce; bili smo sluđeni, zabrinuti, ponekad ljuti, čeznuli smo za običnim stvarima poput zagrljaja, druženja i koncerata, hvatali su nas neizdrži, a utehu i radost smo nalazili u sitnicama, dugim razgovorima i povremenom begu od stvarnosti.

„Doživljaj svijeta uvijek je subjektivan. Objektivnost ne postoji“, piše Bekim Sejranović u Sandalama, zbirci krajnje intimnih priča majstorski sklopljenih u roman. U njemu nam Sejranović daje introspektivni uvid u svoja razmišljanja o odrastanju i životu, i čini to cinično i oporo, a opet veoma dirljivo, iznoseći bez ustručavanja detalje iz svog života.

Lažne bajke su zajedničko delo Davida Albaharija i Mirjane Ognjanović, obogaćeno ilustracijama Slavka Krunića.

U jesen je prvi od četiri toma svojevrsne lične enciklopedije, naslovljenih po godišnjim dobima, koje Karl Uve Knausgor piše svojoj ćerki čije rođenje iščekuje. Sastavljen od kratkih eseja, opservacija i misli o pojedinim životnim stvarima i pojavama, predstavlja opis sveta koji Knausgor predaje ćerki.